U poslednje vreme, u Srbiji se često čuju komentari da sveštenici žive bolje od prosečnih građana, što izaziva različite reakcije u javnosti. Dok jedni smatraju da se radi o istini, drugi tvrde da je to zabluda koja dolazi iz nepoznavanja načina na koji funkcioniše Crkva i sveštenstvo. Ove tvrdnje su postale povod za diskusiju, a protojerej-stavrofor Aleksandar Čavka je u emisiji „Pitanja i odgovori“ na TV Hram objasnio situaciju oko plata sveštenika.
Prema rečima Čavke, sveštenici ne primaju platu od države ili bilo koje druge zvanične institucije. Umesto toga, oni žive isključivo od svojih parohijana, koji im pružaju finansijsku podršku za verske usluge kao što su krštenja, venčanja, opela i osvećenja. On naglašava da plate sveštenika ne dolaze iz državnog budžeta, već iz crkvene kase, što zavisi od organizacije pojedinih eparhija.
U nekim delovima Srbije, poput Vojvodine, eparhije funkcionišu tako da crkvena opština isplaćuje plate sveštenicima iz sredstava prikupljenih od prodaje sveća i drugih priloga. Čavka je istakao da je važno razumeti da sveštenici, direktno ili indirektno, žive od svojih vernika. Poređenje sa dijasporom otkriva da su u tim zajednicama plate sveštenika jasno propisane, dok u Srbiji to nije slučaj.
Jedna od kontroverznih tema ostaje naplata verskih usluga, koja često izaziva polemike u javnosti. Čavka objašnjava da u Srpskoj pravoslavnoj crkvi ne postoji fiksna cena za usluge koje sveštenici pružaju, već se to prepušta njima ili eparhiji da odrede prema svojim mogućnostima. On smatra da je opravdano da sveštenici naplaćuju svoje usluge jer, poput svih drugih ljudi, moraju da izdržavaju svoje porodice i plaćaju račune.
Citat iz Svetog pisma, koji navodi apostola Pavla, kaže da onaj ko služi treba od svoje službe da živi. Čavka naglašava da je jasno da bi sveštenici trebali da zarađuju od svoje službe. Ipak, naglašava potrebu za ograničenjem, naglašavajući da ne bi bilo prikladno da sveštenici žive raskošno, dok njihova zajednica nije u stanju da priušti sličan način života.
On lično ne postavlja stroge cene za svoje usluge, već vernicima prepušta da sami odrede koliko su u mogućnosti da plate. Razume da neki sveštenici imaju jasno definisane tarife, ali naglašava da je važno dodati „ako ste u mogućnosti“. Ova izjava pokazuje njegovu želju da se poveže sa svojim parohijanima i razume njihove finansijske mogućnosti.
U zaključku, Čavka ističe da je važno da sveštenici budu svesni situacije u kojoj žive njihovi vernici. On naglašava da bi sveštenici trebali da se ponašaju u skladu sa mogućnostima svoje zajednice, te da bi trebalo da se izbegne bilo kakvo preterivanje u životu i troškovima. Ova tema, koja se tiče života sveštenika u Srbiji, i dalje će biti predmet diskusije i analize, ali Čavkine reči pružaju jasniju sliku o tome kako funkcioniše finansijski sistem unutar Crkve.
