Bilo da imate psa koji vas neprekidno prati ili onog koji mirno spava u drugoj prostoriji, vreme koje vaš ljubimac može provesti samostalno često se drugačije doživljava. Prema rečima veterinarke Kristal Hit iz Los Anđelesa, potreba za povlačenjem ne zavisi samo od karaktera psa, već je oblikovana biologijom, ranim iskustvima i namenom zbog koje je određena rasa nekada uzgajana.
Iako mnogi psi ne vole da budu sami, većina njih može imati koristi od kratkog vremena provedenog u tišini i miru, pod uslovom da nisu potpuno sami. Hit objašnjava da psi mogu razviti simptome separacione anksioznosti, kao što su lajanje, zavijanje i destruktivno ponašanje, čim ostanu bez ljudskog prisustva. Ipak, psi takođe cene siguran i miran kutak gde mogu odmarati, posebno kada znaju da je vlasnik u blizini. Preporučuje se da se u domu obezbede zone mira i da se obrati pažnja na nagle promene rutine, koje mogu biti uzrok problema sa separacionom anksioznošću, naročito nakon pandemije.
Ponašanje psa u vezi sa samoćom najviše zavisi od njegovih ranih iskustava i temperamenta. Osetljiviji psi, koji su skloniji pesimizmu, teže podnose odvajanje. Znakovi stresa kao što su nemir, cviljenje i uznemirenost su uobičajeni. Nepravilna rutina može dodatno otežati situaciju, dok postepeno vežbanje može pomoći psima da izgrade samopouzdanje.
Neke rase pasa bolje podnose samoću zahvaljujući svojoj istorijskoj ulozi. Psi koji su uzgajani za samostalne zadatke, kao što su čuvanje imanja ili rad na otvorenom, obično manje pate od separacione anksioznosti. S druge strane, rase koje su razvijane za blisku saradnju sa ljudima, kao što su border koli, nemački ovčar i labrador, često teže podnose razdvajanje od vlasnika.
Kako bi pomogli psu da se lakše nosi sa samoćom, Hit savetuje nekoliko koraka. Prvo, važno je postepeno povećavati vreme koje pas provodi sam. Takođe, treba izbegavati nagle promene rutine. Mentalna stimulacija, kao što su njuškalice i interaktivne igračke, može pomoći. Ohrabrivanje psa da sam izabere mesto za odmor i uvođenje smirujućih aktivnosti pre odlaska su takođe korisni saveti.
Važno je prepoznati da li psu treba više ili manje prostora. Ako pas pokazuje znake stresa, kao što su nervozno šetanje ili oblizivanje usana, to može značiti da mu je potrebno više mira. S druge strane, ako vas pas neprekidno prati i paniči pri kratkom razdvajanju, potrebno mu je više predvidljivosti i postepene vežbe samostalnosti.
U zaključku, razumevanje vremena koje psi provode sami i načina na koji reaguju na samoću može pomoći vlasnicima da bolje odgovore na potrebe svojih ljubimaca. Svaki pas je jedinstven, i važno je obratiti pažnju na njihove specifične reakcije i potrebe kako bi se obezbedio srećan i zdrav život.
