Štednja, u svojoj suštini, predstavlja ne samo akciju, već i način razmišljanja o novcu i njegovom upravljanju. Finansijski stručnjak Dušan Uzelac ističe kako je važno da svaka osoba ima finansijsku rezervu koja može pokriti troškove života u periodu od dva do pet meseci, posebno u slučaju nepredviđenih okolnosti. Ova rezerva pruža sigurnost i slobodu, omogućava promenu posla bez straha od zaduživanja i pomaže u očuvanju mentalnog mira u kriznim situacijama.
Uzelac naglašava da štednja ne bi trebala da bude pasivna. U vreme inflacije, vrednost novca opada, stoga je ključno investirati štednju kako bi se očuvala njena vrednost. Preporučuje da deo štednje bude dostupan za hitne slučajeve, dok se preostali deo može investirati u različite oblike koji donose prinos i štite od inflacije.
Kada je reč o investiranju, Uzelac ukazuje na to da je svaki oblik ulaganja lična stvar. Ljudi se odlučuju za različite opcije – neki veruju bankama, drugi ulažu u zlato, nekretnine ili berzu. Ključ uspešnog ulaganja je u razumevanju samog procesa; investicija koja stvara nervozu ili nesigurnost nije prava opcija. Njegova preporuka je da se novac poveri onima koji su stručnjaci u svom polju, kao što su banke, fondovi ili preduzetnici.
Mnogi građani zaziru od investiranja zbog straha od rizika, ali Uzelac objašnjava da investicija ne mora biti opasna. Na tržištu postoje razne mogućnosti, kao što su investicioni fondovi, berza ili kolektivni projekti u nekretninama. Jedan od primera je projekt „Investiram na kvadrat“, u okviru kojeg građani mogu zajednički financirati izgradnju stambene zgrade i deliti profit.
U vezi sa bankama, Uzelac primećuje da tradicionalna Nedelja štednje, koja se nekada obeležavala visokom kamatom, više ne donosi iste benefite. Danas, banke nemaju potrebu da se bore za depozite klijenata, a kamate su niske, često ispod nivoa inflacije. To znači da klijenti ne napreduju, već ostaju na istom.
U Srbiji, dinarska štednja trenutno nudi nešto više kamate i oslobođena je poreza, dok je situacija sa deviznom štednjom drugačija. Na primer, za štednju od 100.000 dinara, godišnji prinos može biti oko 4.000 dinara bez oporezivanja. S druge strane, za 1.000 evra u deviznoj štednji, banka će isplatiti samo 40 evra uz obračun poreza od 15%.
U zaključku, Uzelac savetuje građanima da razmišljaju o svojim finansijama, upravljaju svojim novcem i istražuju mogućnosti investiranja kako bi obezbedili bolju budućnost. Na taj način, mogu izbeći finansijske stresove i osigurati sebi stabilnost u nepredvidivim situacijama.
