Koliko naš narod u dijaspori čuva svoje kulturno blago

Milan Petrović avatar

Kulturni tragovi srpske dijaspore u Evropi predstavljaju bogatu zaostavštinu koja nije dovoljno zaštićena i o kojoj se malo vodi briga. Projekat HerCuLIS, odobren i finansiran od strane Fonda za nauku Republike Srbije, poslao je tim stručnjaka u Beč kako bi istražili stanje srpske kulturne baštine u Austriji. Beč je bio domaćin mnogim znamenitim Srbima, poput Dositeja Obradovića, Vuka Karadžića, Branka Radičevića i drugih, te je stoga bio idealno mesto za istraživanje.

Biljana Ristić, istraživač-saradnik na Filološkom fakultetu u Beogradu, istraživala je stanje srpskog jezika, očuvanje kulture, veze sa Srbijom i dostupnost kulturnih sadržaja na srpskom jeziku u Beču. Posetila je kuće čuvenih Srba, knjižare koje prodaju knjige na srpskom jeziku, amaterska pozorišta, društva poput Kulturno-sportskog društva „Bambi“ i multimedijalne izložbe umetnika srpskog porekla. Takođe, istraživala je i srpske pravoslavne crkve u Beču, koje su važna mesta za srpsku zajednicu u održavanju veza sa maticom Srbijom.

Naredna faza istraživanja projekta HerCuLIS posvećena je istraživanju srpske zajednice u Španiji. Projekti Fonda za nauku interdisciplinarno pristupaju proučavanju varijeteta srpskog jezika i kulturnih osobenosti van granica Srbije, te obuhvataju raznolikost srpske dijaspore sa društvenog, jezičkog, istorijskog, teritorijalnog, kulturnog, religijskog i svakog drugog stanovišta.

Biljana Ristić ističe da će sve prikupljene informacije o srpskoj kulturnoj zaostavštini u Beču biti sistematizovane kako bi se bolje i preciznije videlo jezičko i kulturno blago srpske zajednice u ovom gradu, koje je trenutno rasuto po arhivama, bibliotekama i javnom prostoru.

Milan Petrović avatar

Pročitajte takođe: