U poslednje vreme, tema izbornih lista postaje sve aktuelnija, posebno u kontekstu studentskog pokreta u blokadi i opozicionih stranaka. Analitičari smatraju da je pred opozicijom važna odluka: da li da se priključi studentima ili da razvije svoj program i izađe na izbore sa sopstvenim kandidatima. Ove dileme dolaze u trenutku kada studenti u blokadi insistiraju na tome da opozicija ne treba da bude deo njihove liste, naglašavajući da žele da deluju unutar svojih ovlašćenja.
Od trenutka kada su studenti u blokadi, još u maju, zatražili raspisivanje vanrednih parlamentarnih izbora, postalo je jasno da će se pred biračima naći nova studentska lista. Iako studenti tvrde da mesecima rade na svom programu, do danas nisu otkrili imena kandidata, uprkos pritiscima određenih opozicionih stranaka da to učine. Njihov plan je da imena objave tek kada budu raspisani izbori, međutim, sudeći po trenutnoj situaciji, to se neće dogoditi uskoro.
Jedna lista – gotovo nemoguć scenario
Opozicione stranke se, sa druge strane, suočavaju s raznim mišljenjima o tome kako pristupiti izborima, posebno nakon neuspešno organizovanog okruglog stola o izbornim uslovima. Na ovom skupu nisu se pojavili predstavnici studenata u blokadi, što dodatno komplikuje situaciju. Ideja da opozicione stranke treba da podrže studentsku listu, umesto da izlaze sa sopstvenim listama, sve više se čuje u javnosti. Međutim, studenti do sada nisu zvanično zatražili podršku opozicije, već ističu da se od njih ograđuju bez namere da ih degradiraju.
Mihailo Marković, student Pravnog fakulteta u Beogradu, ističe da je njihovo ograđivanje od političkih partija deo procesa pronalaženja svog mesta u društvu. On naglašava da podržavaju rad opozicije, ali žele da svako deluje unutar svojih ovlašćenja. Ova situacija dovela je do toga da pojedine opozicione stranke počinju da iznose svoje ideje i predloge, pokušavajući da se pozicioniraju u kontekstu studentskog pokreta.
- Miroslav Aleksić, lider Narodnog pokreta Srbije, smatra da opozicija i studenti treba da razgovaraju, ne nužno o jednoj listi, već o koordinaciji aktivnosti i planova.
- Srđan Milivojević, predsednik DS-a, veruje da opozicija ne treba da izlazi na izbore, već da podrži samo studentsku listu.
- Deo POKS-a, predvođen Vojislavom Mihailovićem, predložio je tri liste na izborima: studentsku, levo orijentisanu i desno orijentisanu, naglašavajući da nema smisla razmišljati o jednoj listi protiv vlasti.
Pred opozicijom dva puta
Bojan Klačar, izvršni direktor CESID-a, naglašava da je opozicija „tu gde jeste zbog polarizacije“ i suočava se sa dve opcije: prikloniti se studentskoj listi ili razviti vlastite programe kako bi preživela. Vladislav Pejić, direktor agencije „Faktor plus“, dodaje da je opozicija u prethodnom periodu pokazivala nesigurnost i nedostatak jasnog stava po brojnim pitanjima, što ih je dovelo do trenutne situacije.
Miroslav Aleksić izražava zabrinutost zbog trenutnog stanja u opoziciji, ukazujući na to da vlast kontroliše situaciju koristeći međusobne podele i nesporazume među opozicionim strankama. On naglašava potrebu za jasnom strategijom i racionalnim donošenjem odluka kako bi se iskoristile političke prilike koje su do sada propuštene.
U svetlu ovih dešavanja, postavlja se pitanje kako će se situacija razvijati u predstojećim mesecima i kakav će uticaj imati na buduće izbore. Očigledno je da će studenti i opozicija morati da pronađu zajednički jezik kako bi se suočili sa izazovima koji se pred njima nalaze.
