Lokacija stana i spratnost zgrade su ključni faktori koji utiču na cenu nekretnina. U Beogradu, cena stanova na višim spratovima može značajno opasti, posebno ako zgrada nema lift. Prema rečima stručnjaka, stanovi na višim spratovima bez lifta mogu biti jeftiniji i do 20 odsto. Liftovi u Beogradu su, nažalost, u proseku stari više od 40 godina, što je gotovo duplo više od njihovog očekivanog radnog veka od 25 godina. Ova starost dovodi do čestih kvarova, što potencijalni kupci treba da uzmu u obzir prilikom procene troškova.
U zgradama bez lifta, stanari se suočavaju sa izazovima prilikom nošenja stvari do viših spratova, što smanjuje komfor života. Aleksandra Mihajlović iz agencije 4zida.rs ističe da prisustvo lifta značajno utiče na cenu, posebno kod luksuznih stanova. Na primer, na Karaburmi, razlika u ceni kvadrata između stanova sa liftom i onih bez njega može biti značajna. U Mirijevu, stanovi bez lifta se kreću od 1.500 do 1.800 evra po kvadratu, dok oni sa liftom dostižu cene od 2.300 do 2.500 evra.
Nela Pešić iz agencije „Raičević nekretnine“ naglašava da na tržištu nekretnina, koje je u poslednjih nekoliko godina doživelo porast cena, kupci postaju sve zahtevniji. Lift postaje standard koji se očekuje, a njegovo odsustvo sigurno snizava cenu kvadrata. Stanovi u zgradama bez lifta teže se prodaju, a neispravan lift može značajno uticati na odluku kupca.
Što se tiče troškova ugradnje lifta, oni variraju u zavisnosti od spratnosti zgrade i vrste lifta. U Beogradu, električni lift sa sedam stanica košta oko 24.000 evra, dok je hidraulični oko 22.000 evra. Renoviranje starih liftova takođe košta oko 12.000 evra. Troškovi održavanja lifta obično se pokrivaju iz uplata stanara.
U novogradnji, liftovi su standard, dok su stare zgrade često bez njih. Kupci su svesni ovog nedostatka, ali su spremni da ga prihvate kao kompenzaciju za nekretnine koje se retko pojavljuju na tržištu. Prema Pravilniku o projektovanju stambenih zgrada, liftovi su obavezni u zgradama sa četiri i više spratova.
Statistika pokazuje da se u Beogradu svakodnevno preveze oko 600.000 ljudi liftovima, što je više nego u gradskom prevozu. Iako su liftovi stari, obavezno održavanje i redovne provere osiguravaju bezbednost. Neki investitori čak ugrađuju liftove i u zgrade sa manje od četiri sprata kako bi povećali atraktivnost zgrade.
U zaključku, liftovi su više od luksuza; oni su potreba za mnoge stanare. Njihovo prisustvo može značajno uticati na vrednost nekretnine, dok njihovo odsustvo može smanjiti interesovanje kupaca.
