Građani Srbije koji žele da legalizuju svoje nekretnine suočavaju se sa značajnim troškovima tokom procesa ozakonjenja. Prema informacijama iz Biznis.rs, troškovi se ne odnose samo na taksu za ozakonjenje, već uključuju i niz drugih obaveza koje moraju biti ispunjene.
Prema važećem Zakonu o ozakonjenju objekata, takse se razlikuju u zavisnosti od veličine stambenog prostora. Na primer, za kuće do 100 kvadratnih metara taksa iznosi 5.000 dinara, dok kuće između 100 i 200 kvadrata koštaju 15.000 dinara. Vlasnici objekata koji prelaze 300 kvadrata plaćaju najviše takse, čak 50.000 dinara. Kada je reč o stanovima, troškovi se kreću oko 200 evra po stanu.
Advokat Branislav Vještica ističe da taksa nije jedini trošak. Proces ozakonjenja uključuje dodatne obaveze kao što su izrada geodetskog snimka objekta, čija cena može biti između 100 i 300 evra, kao i elaborata geodetskih radova koji košta oko 200 evra. Notarski troškovi se kreću od 50 do 100 evra, a za upis u katastar potrebno je izdvojiti između 10.000 i 20.000 dinara. U praksi, ukupni troškovi mogu dostići više od 1.000 evra, što predstavlja značajno opterećenje za mnoge vlasnike.
Od plaćanja takse oslobođene su određene kategorije građana, uključujući osobe sa invaliditetom, korisnike socijalne pomoći i samohrane roditelje, pod uslovom da su vlasnici objekata do 100 kvadratnih metara. Ova mera ima za cilj pružanje podrške socijalno ugroženim grupama.
Zakon propisuje da je ozakonjenje obavezno za sve objekte izgrađene bez dozvole, osim za izuzete slučajeve. Vlasnici koji ne pokrenu postupak rizikuju da im objekat bude srušen. Mnogi se pitaju kako da legalizuju svoje objekte, koliko to traje i koja dokumentacija je potrebna.
Prvi korak u procesu ozakonjenja je dostavljanje potrebne dokumentacije. Ključni uslov za uspešnu legalizaciju je da se objekat nalazi na zemljištu u vlasništvu investitora. Ako je nekretnina izgrađena na tuđem zemljištu, postupak je unapred osuđen na neuspeh. Takođe, legalizacija nije moguća ako je objekat izgrađen u zaštićenim zonama, kao što su nacionalni parkovi ili druga područja pod posebnom zaštitom.
Osim toga, nije moguće ozakoniti objekte koji se nalaze na nestabilnim terenima ili na mestima gde postoji rizik od ugrožavanja bezbednosti. Izgradnja na javnom zemljištu takođe nije dozvoljena, budući da je ono u vlasništvu države ili lokalne samouprave.
Ukoliko vlasnik ispunjava sve propisane uslove, nadležni organi mu ostavljaju rok od 30 dana da dostavi dokaz o vlasništvu. U slučaju da se dokaz ne dostavi, zahtev će biti odbijen. Kada su svi dokumenti priloženi, postupak se nastavlja, a sledeći korak je plaćanje takse za legalizaciju.
