Najčešća zanimanja među prijavljenim poreskim obveznicima za godišnji porez na dohodak građana u Srbiji za 2024. godinu obuhvataju menadžere, direktore, inženjere, ekonomiste i pravnike. Prema podacima Poreske uprave, 83% prijavljenih su muškarci. Obaveza prijavljivanja ovog poreza odnosila se na građane koji su u prethodnoj godini zaradili više od 4,9 miliona dinara, a ukupno je stiglo 29.533 prijava, što se smatra uobičajenim brojem.
Prijavljeni prihodi 100 najvećih podnosilaca poreza kreću se od oko 260 miliona do 1,4 milijarde dinara. Zanimljivo je da među ovih 100 najvećih, čak 94% čine domaći državljani. Od ukupnog broja prijava, 71% je stiglo od fizičkih lica sa teritorije Beograda, što ukazuje na koncentraciju bogatstva u glavnom gradu.
Podaci Poreske uprave otkrivaju da je Odseku za koordinaciju poreske kontrole Beograd najviše prijava stiglo iz Centra (5.312), dok su sledeći po broju prijava Novi Beograd (5.010), Voždovac (2.119), Zvezdara (1.981), Čukarica (1.627), Zemun (1.553), Palilula (1.109), a zatim i manji gradovi poput Smedereva (203), Valjeva (196), Šapca (183), Požarevca (127) i Loznice (106).
U Novom Sadu, gde je takođe zabeleženo značajno zanimanje za prijavu poreza, podneto je ukupno 5.859 prijava, a najviše ih je pristiglo iz Novog Sada 2 (3.569). Slede Subotica (350), Pančevo (349), Zrenjanin (348), Stara Pazova (311), Sremska Mitrovica (290), Novi Sad 1 (215), Sombor (175), Kikinda (127) i Vršac (125).
U Kragujevcu je podneto ukupno 2.173 prijava, a najviše ih je stiglo iz samog Kragujevca (556), zatim iz Kruševca (362), Užica (354), Čačka (352), Jagodine (232), Kraljeva (215), Prijepolja (62) i Novog Pazara (40). Ovi podaci ukazuju na različite ekonomske aktivnosti u različitim delovima Srbije i na razlike u bogatstvu među građanima.
Izveštaj Poreske uprave daje uvid u ekonomsko stanje i strukturu prihoda među građanstvom u Srbiji, posebno među onima koji su iznad proseka. Uočava se da su veliki prihodi prisutni pretežno u urbanim sredinama, što može biti indikator ekonomske koncentracije i potencijalnih nejednakosti u distribuciji bogatstva.
U budućnosti, očekuje se da će Poreska uprava nastaviti sa analizom ovih podataka kako bi se unapredile poreske politike i obezbedila pravednija raspodela poreza. Ovakva praksa može doprineti boljem razumevanju ekonomskih tokova i pomoći u donošenju odluka koje će imati pozitivan uticaj na razvoj zemlje.
