U Hrvatskoj čak 36 odsto građana kaže da bi, ako ostane bez posla, moglo da izdrži bez pozajmica samo nedelju dana. Pandemija korona virusa izazvala je velike potrese na globalnom tržištu rada. Milioni ljudi ostajali su bez posla, a još više njih se suočavalo sa smanjenom zaradom. Analiza Blumberga, urađena na osnovu podataka OECD, pokazala je da mnogi građani, čak i u regionu, bez prihoda ne bi mogli da opstanu duže od sedam dana.
Istraživanje je postavilo pitanje o tome koliko dugo bi ljudi mogli da plaćaju svoje račune i pokrivaju životne troškove bez pozajmica ili prodaje nekretnine. Rezultati su pokazali da je najveća neizvesnost u Italiji, gde čak 44 odsto anketiranih ne zna koliko bi mogli da prežive bez prihoda. Ova situacija ukazuje na ozbiljnost krize s kojom se suočavaju građani nakon izbijanja pandemije.
U Hrvatskoj, pored 36 odsto onih koji tvrde da bi preživeli samo nedelju dana, slična situacija je i u drugim zemljama regiona. U Mađarskoj, 35 procenata građana kaže da bi mogli da izdrže samo nedelju dana bez posla, dok je u Bugarskoj taj procenat 31, a u Rumuniji 30. Ovi podaci govore o opasnoj zavisnosti ljudi od redovnih prihoda, što ih čini veoma ranjivim u slučaju gubitka posla.
Gruzija se izdvaja kao zemlja sa najzabrinutijim građanima, gde čak polovina ljudi tvrdi da ne bi izdržala duže od jedne nedelje bez prihoda. U Indoneziji, 46 odsto ljudi se suočava sa sličnim problemom, a u Rusiji je taj broj nešto više od dve petine. Ovi podaci ukazuju na globalni trend povećane nesigurnosti i straha od gubitka posla, što može imati dugoročne posledice na ekonomiju i društvo.
S druge strane, građani Hong Konga pokazuju znatno veću otpornost, s obzirom na to da više od polovine njih (55 procenata) tvrdi da bi mogli bez većih problema da prežive duže od šest meseci bez redovnog prihoda. Slede Koreja sa 37 procenata, a Austrija sa trećinom anketiranih (34 procenata) koji smatraju da bi mogli da izdrže pola godine bez redovne mesečne zarade. Ovi podaci sugerišu da u nekim zemljama postoji veća ekonomska stabilnost i mogućnosti za štednju, što omogućava građanima da se bolje nose sa kriznim situacijama.
U zemljama kao što su Nemačka, Češka, Poljska i Portugal, građani očekuju da bi mogli da izdrže od jednog do tri meseca bez prihoda. Ove zemlje su u sredini skale kada je reč o otpornosti na gubitak posla, što može biti rezultat stabilnijih ekonomskih uslova i boljih socijalnih sistema.
Ukratko, istraživanje jasno pokazuje da je pandemija korona virusa ostavila dubok trag na globalno tržište rada, s posebnim naglaskom na ranjivost pojedinaca i porodica u različitim zemljama. Građani u zemljama sa slabijom ekonomijom, poput Hrvatske, Mađarske i Bugarske, suočavaju se sa velikim izazovima kada je reč o finansijskoj sigurnosti. Ove informacije su od suštinskog značaja za vlade i donosioca odluka, koji bi trebali da prepoznaju potrebu za jačanjem socijalne sigurnosti i ekonomskih mera koje bi mogle pomoći građanima da se nose sa neizvesnostima na tržištu rada.
U svetlu svih ovih podataka, važno je da se nastavi s analizom i praćenjem ekonomskih trendova, kako bi se osiguralo da se krize poput ove ne ponove u budućnosti, a da građani budu bolje pripremljeni na izazove koje donosi tržište rada.
