Vlasnici pasa često se pitaju koliko fizičke aktivnosti je potrebno njihovim ljubimcima. Odgovor na ovo pitanje zavisi od nekoliko faktora, pri čemu su najvažniji uzrast i rasa psa. Stručnjaci preporučuju da se nivo fizičke aktivnosti prilagodi individualnim potrebama svakog psa, jer previše ili premalo kretanja može negativno uticati na zdravlje.
Štenci su posebna kategorija koja zahteva pažljivo planiranje aktivnosti. Njihov mišićno-koštani sistem se još uvek razvija, pa se preporučuje pravilo: pet minuta šetnje po mesecu starosti, i to dva puta dnevno. Na primer, štene staro četiri meseca trebalo bi da ima po dvadeset minuta fizičke aktivnosti ujutru i uveče. Ova aktivnost ne mora biti isključivo šetnja; igra u dvorištu, učenje trikova i lagano trčanje pored vlasnika su odlični načini da se štene umori bez preopterećenja.
Kada pas uđe u odraslo doba, njegove potrebe za aktivnošću zavise pre svega od rase i karaktera. Većina pasa zahteva između 30 i 60 minuta dnevne fizičke aktivnosti, ali ovo varira među različitim pasminama. Aktivne rase, kao što su border koliji, haskiji i labradori, često zahtevaju i do dva sata kretanja dnevno, uključujući duže šetnje, trčanje i mentalne igre. Nasuprot tome, mirnije rase, poput mopsa ili buldoga, zadovoljne su sa dve šetnje po dvadeset minuta, naročito ako su dodatno stimulisane igrom ili društvom.
U starijem uzrastu, kretanje ostaje ključno za očuvanje zdravlja, ali se preporučuje posebna pažnja. Starijim psima se savetuje 30 do 60 minuta fizičke aktivnosti dnevno, ali uz oprez da se izbegnu aktivnosti koje opterećuju zglobove. Blage šetnje po travi ili mekoj podlozi, izbegavanje stepenica i naglih pokreta su obavezni. Hydroterapija, vežbanje u vodi, može biti odlična opcija za starije pse sa problemima u zglobovima jer ne stvara pritisak na telo, ali aktivira mišiće i poboljšava cirkulaciju.
Bez obzira na uzrast, psima je potrebna kontinuirana stimulacija, kako fizička tako i mentalna. Nova okruženja, mirisi, zadaci, igra sa drugim psima ili treninzi poslušnosti doprinose ne samo fizičkom zdravlju, već i emocionalnom balansu psa. Zaključak je jednostavan: ne postoji univerzalna formula za fizičku aktivnost, ali postoji pravilo koje važi za sve – pokret je zdravlje, i treba ga prilagoditi svakom psu pojedinačno.
Razumevanje potreba svog psa može značajno doprineti njegovom zdravlju i sreći. Vlasnici bi trebalo da obrate pažnju na znakove umora ili nezadovoljstva tokom šetnje, a ako pas pokazuje znakove stresa ili umora, možda je potrebno prilagoditi nivo aktivnosti. Takođe, socijalizacija je važan aspekt fizičke aktivnosti, jer igra sa drugim psima može poboljšati emocionalno stanje psa i podstaći ga na fizičku aktivnost.
Uzimajući u obzir sve navedeno, vlasnici pasa treba da se posvete ne samo fizičkoj, već i mentalnoj stimulaciji svojih ljubimaca. Različite igre, kao što su donošenje lopte ili skriveni predmeti, mogu biti odličan način da se pas zabavi i istovremeno vežba. Ulaganje vremena i truda u aktivnosti sa psom može doneti ne samo fizičku dobrobit, već i jačati vezu između psa i vlasnika.
Ukratko, pravilna fizička aktivnost je ključna za zdravlje i sreću pasa svih uzrasta. S obzirom na različite potrebe koje se menjaju tokom života psa, važno je prilagoditi nivo aktivnosti svakom pojedinačnom psu kako bi se osiguralo da ostane srećan, zdrav i aktivan.
