Ministar za evropske integracije, Nemanja Starović, naglasio je značaj nedavne studije koja se bavi troškovima integracije Zapadnog Balkana u Evropsku uniju (EU). Prema podacima iz studije „Koliko me košta Zapadni Balkan“, ukupan trošak za integraciju ovog regiona bi bio 46,6 milijardi evra, što bi predstavljalo godišnji trošak od 6,66 milijardi evra. Starović ističe da ovaj trošak ne predstavlja izazov za budžetske kapacitete EU, već zavisi od političke volje.
Studija pokazuje da bi trošak pristupanja Srbije po glavi stanovnika EU tokom sedam godina iznosio samo 2,37 evra. Ovaj iznos je uporediv sa cenom jedne kafe za poneti, što naglašava marginalnost troška proširenja u odnosu na ukupne finansijske kapacitete EU. Strahinja Subotić, jedan od autora studije, ističe da bi trošak bio 5,29 evra po glavi stanovnika EU, što je veoma mali iznos u kontekstu ukupnog budžeta Unije.
Subotić dodaje da je širenje na Zapadni Balkan geopolitička nužnost i da bi ukupni trošak integracije bio minimalan u odnosu na finansijske kapacitete EU. On napominje da su ovi podaci važni za komunikaciju sa evroskeptičnim delovima javnosti, posebno s obzirom na jačanje desničarskih snaga u mnogim zemljama članicama.
U studiji su takođe prikazani godišnji troškovi po građaninu za svaku zemlju Zapadnog Balkana. Srbija bi trošila 2,37 evra, dok bi Crna Gora koštala 0,27 evra, Kosovo 0,37 evra, Albanija 0,74 evra, Bosna i Hercegovina 0,89 evra, a Severna Makedonija 4,54 evra.
Kada se razmatraju troškovi za zemlje članice EU, trošak po građaninu iznosi 5,29 evra. Na primer, Austrija bi koštala 6,48 evra, Belgija 9,77 evra, a Bugarska 1,46 evra.
S obzirom na to da je Srbija najveća zemlja u regionu sa skoro sedam miliona stanovnika, njen ulazak u EU bi značio najznačajnije obaveze po pitanju budžetskih troškova. Ukupni fiskalni trošak pristupanja Srbije se procenjuje na 16,61 evro po građaninu EU tokom sedam godina, odnosno 2,37 evra godišnje. Iako bi Srbija imala najveće troškove u regionu, ti troškovi bi bili izvodljivi u okviru budžetskih kapaciteta Unije. Srbija bi, kao članica, imala obavezu da godišnje doprinosi 750 miliona evra.
Starović naglašava da bi Srbija imala značajne koristi od pristupa dodatnim fondovima kao članica EU, a ti potencijalni dobici bi se mogli ostvariti samo ukoliko Srbija unapredi svoju tržišnu ekonomiju. On dodaje da bi ulazak regiona u EU mogao značiti povećanje novca koji Zapadni Balkan dobija od EU četiri puta, što bi imalo transformativni efekat na privredu.
U okviru studije se takođe razmatraju bespovratna sredstva iz instrumenta Naredne generacije EU (NGEU), koja bi po pristupanju povećala bruto dodele sredstava za Zapadni Balkan na 63,58 milijardi evra. Ovaj iznos bi, uključujući bespovratna sredstva i zajmove, mogao porasti na 72,43 milijardi evra.
Starović je istakao da podaci iz studije predstavljaju snažan argument za sve koji podržavaju proširenje EU, uprkos postojanju zamora od proširenja unutar same Unije. Srbija je započela pregovore o članstvu u EU u januaru 2014. godine, a do sada je otvorila 22 od 35 pregovaračkih poglavlja, što ukazuje na napredak u procesu integracije.
Iako su neki procesi, poput otvaranja klastera 3, trenutno blokirani, Starović veruje da će ovi podaci pomoći u jačanju argumentacije za nastavak procesa proširenja i da će doprineti boljoj ekonomiji regiona.
