Srbija planira da otvori Klaster 3 u pregovorima sa Evropskom unijom do kraja jula, što bi označilo prekid više od trogodišnje pauze u ovom procesu. Do sada je otvoreno ukupno 22 od 35 poglavlja, a otvaranje Klastera 3 bi moglo značajno da unapredi status Srbije u evropskim integracijama. Tehnički deo procesa je spreman prema oceni Evropske komisije, ali analitičari su podeljeni u mišljenju o tome koliko su šanse za uspešno otvaranje klastera realne. Dok jedni smatraju da bi to bilo ključno za održavanje kredibiliteta EU, drugi ukazuju na društveno-političku krizu u Srbiji koja bi mogla da oteža napredak.
Slobodan Zečević iz Instituta za evropske studije izrazio je optimizam u vezi sa otvaranjem Klastera 3, naglašavajući da bi svako odlaganje moglo da ugrozi kredibilitet Evropske unije. „Ako se postavi kao uslov donošenje zakona o medijima za otvaranje klastera, a na kraju se ne otvori, to bi postavilo pitanje smislenosti pregovora“, rekao je Zečević. S druge strane, Branka Latinović, bivša ambasadorka, ukazuje na važnost dobrih bilateralnih odnosa sa zemljama EU, napominjući da „šumovi na vezi“ mogu otežati proces otvaranja poglavlja.
Đorđe Dimitrov iz Centra za evropske politike pesimistički gleda na situaciju, ističući da više od polovine članica Saveta EU trenutno nije naklonjeno daljem napretku Srbije, pre svega zbog stanja demokratije i ljudskih prava u zemlji. „Dok se situacija ne promeni, teško je očekivati promene u stavu članica EU“, izjavio je Dimitrov.
Pauza od decembra 2021
Predsednica Skupštine Srbije, Ana Brnabić, nedavno je u Briselu najavila da se nada otvaranju Klastera 3 do kraja jula, dodajući da ako to ne bude moguće, razmatraju se septembar ili oktobar kao alternativni datumi. Ovaj korak bio bi značajan budući da Srbija nije otvorila nijedan klaster od decembra 2021. godine. Od početka pregovora o pristupanju 2014. godine, otvoreno je 22 poglavlja, uključujući sva poglavlja u Klasteru 1 i Klasteru 4, dok su dva poglavlja privremeno zatvorena.
Protesti su usporili put ka EU
U poslednjih šest meseci, Srbija je bila pogođena brojnim protestima i blokadama, što je, prema Zečevićevim rečima, usporilo put ka EU. „Protesti su otvorili pitanje demokratizacije srpskog društva, a EU je imala simpatije prema tim stavovima, ali kriza traje predugo“, rekao je Zečević. Latinović se slaže da su protesti dodatno usporili otvaranje novih klastera, ističući da zemlja kandidat mora pokazati političku stabilnost tokom pregovora.
Na put Srbije ka članstvu u EU utiče i spoljna politika Beograda. Prema izveštaju Evropske komisije iz oktobra 2022. godine, Srbija je postigla usklađenost od 51% u oblasti spoljne politike. Dimitrov ukazuje da su članice sa istorijski lošim odnosima prema Rusiji, kao što su baltičke države i Poljska, posebno skeptične prema napretku Srbije zbog njenog odnosa sa Moskvom.
Šta sadrži Klaster 3
Klaster 3 obuhvata osam poglavlja koja se fokusiraju na ključne aspekte kao što su digitalna transformacija i mediji, oporezivanje, ekonomska i monetarna politika, socijalna politika i zapošljavanje, preduzetništvo i industrijska politika, nauka i istraživanje, obrazovanje i kultura, kao i carinska unija. Otvaranje ovog klastera bi, stoga, moglo značajno doprineti modernizaciji i daljem razvoju Srbije na putu ka EU.
U svetlu svih ovih faktora, otvaranje Klastera 3 do kraja jula postaje ključno ne samo za Srbiju, već i za Evropsku uniju koja bi time pokazala svoju posvećenost proširenju i stabilnosti u regionu. Međutim, ostaje pitanje da li će unutrašnja i spoljna politika Srbije omogućiti ovaj važan korak ka članstvu u EU.
