Ministarka građevinarstva, Aleksandra Sofronijević, nedavno je najavila da će se novi zakon o legalizaciji nelegalnih objekata po hitnom postupku uputiti Skupštini, sa ciljem da počne da se primenjuje već dan nakon usvajanja. Ovaj zakon predstavlja ključni deo reforme koja uključuje digitalnu platformu za evidenciju objekata na teritoriji Srbije, koju je izradio Republički geodetski zavod. Platforma će biti dostupna svim lokalnim samoupravama, što će omogućiti građanima da prijave nelegalne objekte u roku od 45 dana od momenta kada zakon stupi na snagu.
Sofronijević je naglasila da će opštine imati rok od 30 dana da ucrtaju sve zone zaštite i javne namene, kao i da prikažu naplatu doprinosa po zonama. Nakon toga, opštine će biti obavezne da organizuju pravnu pomoć za građane koji nemaju potrebno tehničko znanje da popune prijave. Tokom ovog perioda, građanima će biti objašnjeno šta je potrebno da pripreme, uključujući osnovni set podataka o nepokretnosti i vlasniku.
Ministarka je takođe objasnila da će visina takse za legalizaciju zavisiti od veličine opštine ili grada, kao i od vrste objekta. U opštinama sa manje od 50.000 stanovnika i selima, taksa će iznositi 100 evra. U Beogradu, ta taksa će se kretati od 100 do 1.000 evra, dok će u Novom Sadu, Nišu i Kragujevcu iznositi od 100 do 500 evra. Za gradove sa 50.000 do 100.000 stanovnika, taksa će biti između 100 i 300 evra.
Kada je reč o nelegalnoj gradnji, Sofronijević je naglasila da država ne nagrađuje nesavesne graditelje. Investitori koji su nelegalno gradili biće sankcionisani i neće imati iste povlastice kao i građani. U slučaju da su investitori poznati, oni će morati da plate naknadu koja odgovara doprinosu koji bi platili da su pravovremeno tražili građevinsku dozvolu. Na taj način, kupci stanova neće plaćati simboličnih 100 evra, već će se suočiti sa stvarnim troškovima.
Ministarka je takođe skrenula pažnju na to da je Kaluđerica najveće nelegalno naselje na Balkanu i da novi zakon donosi jasna pravila o uzurpaciji zemljišta. Predmet evidentiranja može da bude svaki objekat, ali zakon štiti javna dobra, kulturna dobra i privatnu svojinu. Zakon predviđa da se najpre reši pitanje vlasništva zemljišta, a tek potom, ako se dogovore vlasnik zemljišta i bespravni graditelj, može se upisati pravo.
Sofronijević je zaključila da je važno da se poštuju zakonski okviri i da se reše sva pitanja vezana za nelegalnu gradnju, kako bi se osigurao red i zakonitost u građevinarstvu u Srbiji.
