Devet evropskih zemalja zatražilo je od Brisela da produži mogućnost privremenog obustavljanja u primeni novog sistema ulaska i izlaska iz šengenskog prostora (EES) i posle 6. septembra ove godine, kada je planirano ukidanje ovog vanrednog mehanizma. Ovaj zahtev dolazi usred sve veće zabrinutosti zbog migrantske krize i bezbednosnih izazova koje se suočavaju mnoge zemlje članice EU.
Mehanizam privremene obustave EES uveden je kao odgovor na povećan broj migranata i izbeglica koji su pokušavali da uđu u Evropu, posebno tokom 2015. i 2016. godine. Tokom tog perioda, mnoge zemlje, uključujući Italiju, Grčku i Mađarsku, suočavale su se sa velikim pritiscima na svoje granice. U cilju zaštite nacionalne bezbednosti i javnog reda, mnoge države članice su odlučile da ponovo uvedu granične kontrole, što je dovelo do privremenog ukidanja šengenskog sporazuma u nekim oblastima.
Iako su prvobitno planirane da budu privremene, ove mere su postale standardna praksa za mnoge zemlje. S obzirom na trenutnu situaciju, devet zemalja, uključujući Francusku, Nemačku i Austriju, smatraju da bi produženje ovog mehanizma omogućilo efikasnije upravljanje granicama i bolju kontrolu nad prilivom migranata. Ove zemlje su izrazile zabrinutost da bi ukidanje privremenih mera moglo dovesti do novog talasa migranata koji bi se suočavali sa opasnostima tokom putovanja.
U poslednje vreme, broj migranata koji pokušavaju da pređu Mediteran je ponovo u porastu. Prema podacima Međunarodne organizacije za migracije, više od 70.000 ljudi je ove godine pokušalo da pređe more u potrazi za boljim životom u Evropi. Mnogi od njih dolaze iz zemalja pogođenih sukobima, siromaštvom i nestabilnošću, kao što su Sirija, Avganistan i Eritreja. Ove činjenice dodatno komplikuju situaciju u EU, koja se suočava sa unutrašnjim razlikama kada je reč o politici prema migrantima.
Pored toga, bezbednosni izazovi, uključujući terorizam i organizovani kriminal, dodatno su motivisali zemlje članice da zadrže strože mere kontrole granica. Strah od potencijalnih pretnji je doveo do toga da mnoge vlade preispitaju svoju otvorenu politiku prema migrantima i izbeglicama. U tom kontekstu, produženje privremenih mera za obustavu EES-a se čini kao logičan korak.
Međutim, ovaj zahtev nije bez kritika. Mnogi aktivisti za ljudska prava upozoravaju da produženje ovih mera može dodatno otežati situaciju za migrante i izbeglice koji traže sigurnost. Oni tvrde da bi strože mere kontrole granica mogle dovesti do kršenja ljudskih prava i otežati pristup azilu za one kojima je najpotrebniji. Aktivisti takođe ističu da je potrebno pronaći uravnotežen pristup koji bi omogućio zaštitu granica, ali i poštovanje ljudskih prava.
EU se suočava sa izazovom da pronađe održivo rešenje za ovu krizu. Sve veći pritisak na granice i rastući broj migranata zahteva hitne i efikasne odgovore. Produženje privremenih mera za obustavu EES-a može biti samo privremeno rešenje, a dugoročno rešenje zahteva saradnju između zemalja članica i zajednički pristup u rešavanju problema migracija.
U svetlu trenutne situacije, važno je da EU pronađe balans između bezbednosti i humanosti. Potrebno je razviti strategije koje će omogućiti efikasno upravljanje granicama, ali i obezbediti zaštitu za one koji beže od ratova i progona. U tom smislu, dijalog između zemalja članica, kao i saradnja sa međunarodnim organizacijama, igra ključnu ulogu u rešavanju ovog kompleksnog problema.
Kako se situacija razvija, biće zanimljivo pratiti kako će Brisel reagovati na zahtev devet zemalja i kakve će to posledice imati na buduće politike EU u vezi sa migracijama i bezbednošću.
