Svako od nas poznaje taj trenutak nakon sna — drhtaj usred noći, nagoveštaj dobrog ili lošeg predznaka. U pravoslavnoj tradiciji, snovi se često smatraju svojevrsnim prozorom u duhovni svet. Ali kakvu poruku nose? Da li su blagoslov ili iskušenje? Kako razlikovati božansko od zla? Koji snovi su od Boga, a koji od đavola? U centru ovog pitanja stoji mudrost svetih otaca — naročito starca Kleope, čije reči nude putokaz kroz lavirint snova i viđenja.
Starac Kleopa upozorava: „Onaj koji ne veruje snovima i viđenjima, istinski je vernik. Zato se nikada ne boj da ćeš time ražalostiti Boga ako ne poveruješ snu ili viđenju.“ Ova izjava osvetljava srž pravoslavnog stava prema snovima. Vera se ne može temeljiti isključivo na viđenju; ako san zaista potiče od Boga, on će se razjasniti kroz dijalog sa ljudima koji imaju dar rasuđivanja duhova. Tek kada se pojavi više svedoka koji potvrđuju božansko poreklo sna, može se razmišljati o njegovom prihvatanju, ali isključivo uz savet iskusnih duhovnika i otaca.
Starac Kleopa prenosi i lično iskustvo iz svoje prakse. Jedna žena je došla uznemirena, sanjajući nešto što nije bilo dobro. Kleopa je odmah upitao: „Ko ti je to rekao, mati?“ Čime je jasno ukazao na mogućnost đavolskog uplitanja. Prema njegovom učenju, snovi često donose strah ako nisu od Boga. „Ako san ne razumemo, ako nas uplaši, ako se posle njega probudimo u hladnom znoju – treba ga odmah odbaciti i ne verovati mu. Sve što dolazi od Boga daruje nadu, snagu i mogućnost preobražaja. Strah, tuga i očaj, jasni su tragovi zla“, naglašava starac.
Jedan od sigurnih kriterijuma u odnosu prema snovima jeste njihova usklađenost sa svetootačkim učenjem. Starac Kleopa navodi primer: „Ako san, recimo, poručuje da ostavimo cigarete, takvu poruku možemo prihvatiti, jer se uklapa u učenje Crkve o strastima i moralnom životu. Ali, ako san kaže: ‘Skoči sa devetog sprata i bićeš srećan’, to je sigurno zamka zla i ne sme se poslušati.“
Pojava upokojenih u snu često zbunjuje vernike. Međutim, starac Kleopa naglašava da to ne znači da ih Gospod podiže iz mrtvih ili da će uzeti nekog od naših bližnjih. Umesto toga, oni koje sanjamo često traže naše molitve. Takvi snovi nas podsećaju na dužnost molitve, dobrih dela i čuvanja uspomene na njih, a ne na nagoveštaj tragedije.
Kako pravilno reagovati na san? Ispravna reakcija je ne strahovati, ne očajavati, već delovati. San koji nas uznemirava ne treba prihvatiti pasivno. Treba ga odbaciti ako donosi strah. S druge strane, ako nas poziva na dobra dela, kao što su molitva ili pokajanje, tada ga možemo shvatiti kao mogući Božiji znak, ali uvek uz oprez i kroz prizmu vere.
Vernica Tatjana obratila se svešteniku nakon što je sanjala pokojnu prijateljicu i baku, a njegov odgovor rasvetljava kako Pravoslavlje tumači ovakve snove i gde vernik treba da traži utehu i zaštitu. Kako se ponašati u crkvi da bi duša zaista bila spremna za susret sa Bogom — saveti jednog od najvećih pravoslavnih duhovnika 20. veka i dalje pomažu vernom narodu širom vaseljene.
U svetlu ovih učenja, važno je napomenuti i da deca u školama besplatno dobijaju „Biblije“ koje sadrže skrivene poruke, što je podstaklo pravoslavne stručnjake da upozore na ovu tihu, ali veliku opasnost. U tom kontekstu, ruska novinarka Aleksandra Gripas otkriva kako joj je molitva, iako tada još nije bila krštena, spasila ćerku od sigurne smrti i zauvek promenila njen život i veru.
Svi ovi aspekti ukazuju na značaj snova u pravoslavnoj tradiciji, kao i na potrebu za mudrim vođstvom u tumačenju istih. Snovi, kao most između svetova, nose poruke koje zahtevaju pažnju, razumevanje i duhovnu prosvetljenost.
