Zašto nam se neko dopadne na prvi pogled, dok pored drugih prolazimo potpuno ravnodušno? Da li je presudan fizički izgled, način na koji se neko ponaša, sigurnost koju zrači ili nešto mnogo dublje i suptilnije? Iako se čini da je privlačnost stvar ličnog ukusa i trenutka, naučna istraživanja godinama unazad pokazuju da naši izbori nisu nimalo slučajni.
Antropolozi i neurolozi tvrde da se ljubavne sklonosti formiraju pod snažnim uticajem biologije, društvenog okruženja i životne faze u kojoj se nalazimo. Na koga ćemo se zaljubiti često zavisi od naših ciljeva, ambicija, emotivnih potreba, ali i od hemijskih procesa u mozgu. U velikom istraživanju koje je obuhvatilo čak 50.000 ispitanika širom sveta, otkriveno je da ljudi, bez obzira na godine, kulturu ili pol, iznova biraju isto. Rezultati su pokazali da mnogi možda ulažu energiju u pogrešne kvalitete, dok prava privlačnost dolazi iz sasvim drugog izvora.
Biološka antropološkinja dr Helen Fišer, koja se decenijama bavi proučavanjem ljubavi i partnerskih odnosa, došla je do jasnog zaključka — inteligencija je osobina koju ljudi najčešće navode kao najprivlačniju kod potencijalnog partnera. Čak 80% ispitanika izjavilo je da želi partnera sličnog intelektualnog nivoa, dok bi se čak 89% bez problema upustilo u vezu sa osobom koja je znatno obrazovanija od njih. Razlog za to leži u činjenici da se inteligencija povezuje s nizom pozitivnih osobina: boljim komunikacionim veštinama, kreativnošću, stabilnijim prihodima, smislom za humor i sposobnošću rešavanja problema. Prema rečima dr Fišer, pamet ne samo da privlači, već i dugoročno učvršćuje vezu, jer omogućava dublje razumevanje i lakše prevazilaženje konflikata.
Istraživanja su pokazala da se ljudi najčešće zaljubljuju u osobe čiji način razmišljanja, vrednosti i pogled na svet podsećaju na njihove sopstvene. Ovaj obrazac potvrđen je i analizom podataka sa velikih dejting platformi, koje godinama beleže slične tendencije u ponašanju korisnika. Osobe sklone riziku, avanturi i novim iskustvima, koje Fišer naziva „Istraživačima“, pod snažnim su uticajem dopamina i uglavnom biraju partnere sličnog temperamenta. S druge strane, oni koji cene stabilnost, red i tradiciju, poznati kao „Graditelji“, traže ljude sa kojima mogu da izgrade siguran i predvidiv život.
Dr Fišer objašnjava da ulogu u privlačnosti imaju i hormoni poput testosterona i estrogena, koji utiču na to da li ćemo biti privučeni sličnim ili suprotnim tipovima ličnosti. Tako se osobe sa izraženim liderskim osobinama češće povezuju sa empatičnim i intuitivnim partnerima, dok emotivna ravnoteža nastaje kroz međusobno dopunjavanje. Iako niko ne pripada isključivo jednoj kategoriji, ljudi podsvesno procenjuju koliko im je neko intelektualno blizak već tokom prvih susreta.
Važno je i to što postoji više vrsta inteligencije — emocionalna, socijalna, kreativna — a prava privlačnost često se javlja tek kada osoba pokaže svoje autentične kvalitete i način razmišljanja. Ova kompleksnost ljudskih odnosa i privlačnosti čini da je svaki susret jedinstven i da se ne može jednostavno svrstati u određene obrasce.
U zaključku, privlačnost nije samo rezultat fizičkog izgleda ili trenutnog uticaja. Ona je složena kombinacija inteligencije, emotivnih potreba, zajedničkih vrednosti i hemijskih procesa u mozgu. Iako se na prvi pogled čini da su naši izbori slučajni, naučna istraživanja pokazuju da su zapravo duboko ukorenjeni u našoj biologiji i životnim iskustvima. Razumevanje ovih faktora može nam pomoći da bolje shvatimo sebe i svoje izbore u ljubavi, kao i da poboljšamo naše međuljudske odnose.
