U društvu u kojem se često komentarišu tuđi ljubavni životi, tema seksualnih partnera nosi sa sobom mnoge predrasude i dvostruke standarde. Studije pokazuju da se u tom kontekstu javlja ideja o „idealnom“ broju partnera tokom života, što može biti predmet raznih tumačenja i očekivanja.
Nova studija objavljena u časopisu Social Psychological and Personality Science istražuje koliko seksualnih partnera se smatra društveno prihvatljivim. Istraživanje je obuhvatilo više od 340 učesnika iz Nemačke i otkrilo određeni broj koji se ne smatra ni previše konzervativnim, ni previše liberalnim.
Prema rezultatima, idealan broj seksualnih partnera za muškarce je između četiri i pet, uz očekivanje da će od dve do tri veze biti neobavezne. Prvo seksualno iskustvo kod muškaraca se obično dešava između 18. i 20. godine. Sa druge strane, žene bi, prema istim podacima, tokom života trebale imati dva do tri partnera, pri čemu većina njih može imati samo jedan do dva prolazna iskustva. Njihovo prvo seksualno iskustvo obično se dešava između 16. i 18. godine.
Važno je napomenuti da ovi brojevi ne predstavljaju „idealne“ standarde u biološkom ili psihološkom smislu, već odražavaju ono što je društveno prihvatljivo. Manji broj partnera smanjuje rizik od osude, posebno na društvenim mrežama. Muškarci se očekuje da budu seksualno aktivniji, ali ih društvo brzo kritikuje ako broj nije dovoljno impresivan. Žene, s druge strane, često trpe predrasude ukoliko imaju veći broj partnera, što ukazuje na to da dvostruki standardi i dalje opstaju.
Društvo ne oprašta lako kada je reč o broju seksualnih partnera. Istraživanje sprovedeno u SAD pokazuje da čak jedna od četiri osobe u vezi ne govori iskreno o broju svojih partnera. Od 2000 seksualno aktivnih ispitanika, 26% priznaje da krije ovu informaciju, dok 16% svesno umanjuje istinu. Razlozi za ovakvo ponašanje su različiti; većina ispitanika (60%) smatra da ih niko nije ni pitao, dok jedan od devet sumnja da njihov partner govori istinu. Zanimljivo je da 83% samaca tvrdi da bi iskreno priznalo broj partnera, a 62% njih želi da čuje odgovore drugih.
Ova istraživanja ukazuju na to da društvena pravila i norme i dalje imaju snažan uticaj na ponašanje pojedinaca u vezi sa seksualnim partnerima. Dok se muškarcima često dopušta da imaju više partnera bez osude, žene se suočavaju sa stigmatizacijom zbog istog ponašanja. Ove razlike reflektuju dublje društvene predrasude i očekivanja koja se prenose kroz kulturu.
U svetlu ovih saznanja, važno je preispitati kako društvo definiše i mjeri seksualnu aktivnost. Umesto da se fokusira na broj partnera, možda bi trebalo postaviti pitanje kvaliteta veza koje ljudi imaju. Otvoreni dijalog i razumevanje mogu doprineti smanjenju stigmatizacije i omogućiti pojedincima da se slobodno izražavaju bez straha od osude.
U zaključku, tema seksualnih partnera i dalje ostaje kompleksna i često kontroverzna. Istraživanja kao što su ova pomažu u razumevanju kako društvo oblikuje naše poglede i očekivanja, ali takođe pozivaju na razmišljanje o tome kako možemo stvoriti otvorenije i manje presudne razgovore o seksualnosti i vezama. Samo kroz razumevanje i prihvatanje različitosti možemo raditi na smanjenju predrasuda i stvaranju zdravijeg okruženja za sve.
