Zemlje koje nisu priznale Kosovo doživljavaju se kao važni partneri Srbije u njenim nastojanjima da postane članica Evropske unije (EU). U ovom kontekstu, Austrija i Italija su istaknute kao zemlje koje podržavaju proširenje EU na Zapadni Balkan. Ova tema postaje sve aktuelnija u svetlu nedavnih političkih promena unutar Unije, a posebno nakon odlaska mađarskog premijera Viktora Orbana.
Analitičari poput Miloša Pavkovića iz Centra za evropske politike ističu da je važno za zemlje kandidate da imaju barem jednog saveznika unutar EU koji će se zalagati za njih. U slučaju Hrvatske, to je bila Nemačka, dok se za Albaniju danas može reći da je to Italija. Pavković naglašava da Srbiji nedostaje takav ključni partner.
U poslednje vreme, pitanje „Ko su saveznici Srbije unutar EU?“ postalo je posebno aktuelno zbog odluke da se na neformalnom sastanku EU ne raspravlja o proširenju. Ova situacija se dodatno komplikuje zbog političkih promena u Mađarskoj, gde je Orban redovno pozivao Brisel da otvori vrata Beogradu.
Francuski predsednik Emanuel Makron, koji je u javnosti percipiran kao saveznik Srbije, takođe se suočava s neizvesnošću, jer mu mandat ističe sledeće godine. Pavković upozorava da nema dovoljno saveznika koji bi mogli da pomognu Srbiji u njenom putu ka EU.
Stefan Surlić, docent na Fakultetu političkih nauka, ukazuje na to da je pojednostavljena percepcija o jednom „glavnom savezniku“ Srbije često pogrešna. On naglašava da EU nije jedinstven politički prostor, već kompleksna zajednica različitih interesa. Austrija i Italija snažno podržavaju proširenje na Zapadni Balkan, pre svega zbog svojih ekonomskih i bezbednosnih interesa.
Surlić takođe ističe značaj zemalja koje nisu priznale nezavisnost Kosova, kao što su Španija, Grčka, Rumunija, Slovačka i Kipar. Njihov stav direktno utiče na međunarodnu poziciju Prištine i predstavlja važan element spoljnopolitičke strategije Srbije.
U ovom kontekstu, Nemačka i Francuska se smatraju najmoćnijim državama unutar EU. Surlić naglašava da je „zlatno doba“ odnosa sa Nemačkom završeno odlaskom Angeline Merkel, a da današnja Nemačka ima rezervisaniji stav prema Srbiji, posebno zbog pitanja Kosova i odnosa prema Rusiji. S druge strane, Francuska, predvođena Makronom, vidi se kao stabilan partner, ali ne pokazuje spremnost za suštinske političke ustupke.
U svetlu ovih izazova, teško je zamisliti zemlje koje su se nedavno usprotivile otvaranju klastera 3 za Srbiju kao saveznike. Francuska i Italija su, međutim, izrazile podršku Srbiji slanjem pisma ostalim članicama EU pre donošenja odluke o otvaranju klastera 3.
Srbija je započela pregovore o članstvu u EU u januaru 2014. godine. Od ukupno 35 poglavlja, do sada je otvoreno 22, a privremeno su zatvorena dva. Poslednji put Srbija je otvorila poglavlje u decembru 2021. godine, kada je otvoren klaster 4, koji obuhvata pregovaračka poglavlja iz oblasti zelene agende i održive povezanosti.
S obzirom na sve ove aspekte, jasno je da je pred Srbijom izazovan put ka članstvu u EU, a potreba za saveznicima unutar Unije postaje sve očiglednija. U kompleksnom političkom pejzažu Evropske unije, Srbija mora da navigira kroz različite interese i stavove kako bi ostvarila svoje ciljeve i ambicije.
