Dremanje je veoma korisna praksa koja može pomoći u borbi protiv umora i vraćanju energije, posebno nakon neprospavane noći. Mnogi uživaju u kratkom popodnevnom snu, ali je važno napomenuti da vreme dremanja može značajno uticati na to kako se osećamo. Ako dremnete u pogrešno vreme, možete se osećati još umornije ili poremetiti noćni san.
San je neophodan za naše fizičko i mentalno zdravlje. Odraslima je potrebno između sedam i devet sati sna da bi optimalno funkcionisali. Nažalost, veliki broj ljudi spava manje od toga. Prema istraživanjima Nacionalnog instituta za zdravlje (NIH), oni koji redovno spavaju manje od sedam sati imaju veću sklonost ka raznim zdravstvenim problemima.
Iako dremanje ne može u potpunosti zameniti noćni san, ono može biti od velike koristi. Dremanje može ublažiti umor i pružiti dodatnu energiju kako bi se lakše prošao dan. Međutim, važno je uskladiti dremanje sa svakodnevnom rutinom.
Prema rečima dr. Raj Dasgupta, pulmologa i stručnjaka za spavanje, dremanje je vrlo individualno, ali postoji pravi način kako to treba raditi. Dremanje u pogrešno vreme ili predugo može doneti više štete nego koristi. Ako se nakon dremanja osećate još umornije ili imate problema sa snom noću, možda bi trebalo da preispitate svoje navike.
Savremeni način života, sa svim svojim obavezama i tehnologijom, često ometa kvalitetan san. Čak i jedna besana noć može izazvati umor, probleme sa koncentracijom, nervozu i smetnje u pamćenju. Dremanje može ublažiti ove negativne posledice. Čak i oni koji spavaju dovoljno mogu imati koristi od kratkog dremanja koje može povećati budnost, smanjiti stres, poboljšati raspoloženje i povećati produktivnost.
Međutim, važno je napomenuti da predugo ili prekasno dremanje može poremetiti noćni san i izazvati suprotan efekat. Takođe, česta dremanja tokom dana mogu biti signal nekog zdravstvenog problema ili poremećaja spavanja. Dr. Dasgupta upozorava da dremanje nije rešenje za nesanicu, budući da može smanjiti prirodnu potrebu za snom uveče.
Najbolje vreme za dremanje je između 12 i 14 časova, kada telo prirodno prelazi u fazu pada energije. Dremanje posle 15 časova može poremetiti unutrašnji sat (cirkadijalni ritam) i otežati zaspati kasnije uveče.
Optimalno trajanje dremke je između 15 i 20 minuta, što se naziva „power nap“. U tom kratkom periodu, osoba ostaje u lakšim fazama sna, što omogućava osveženje prilikom buđenja. Dremka duža od 30 minuta može dovesti do ulaska u dublje faze sna, što može rezultirati osećajem umora i dezorijentacije nakon buđenja.
Duga dremanja, koja traju duže od sat vremena, povezana su sa većim rizikom od srčanih bolesti, a mogu biti i znak ozbiljnijeg zdravstvenog problema. Ako primetite da vam dremanje postaje neophodno ili da ste previše pospani tokom dana, najbolje je da se posavetujete sa lekarom.
U zaključku, dremanje može biti koristan alat za povećanje energije i poboljšanje raspoloženja, ali je važno da se pravilno koristi. Pravilno vreme i trajanje dremanja su ključni za maksimiziranje njegovih koristi, dok se istovremeno izbegavaju potencijalni negativni efekti na noćni san. U današnjem ubrzanom svetu, važno je obratiti pažnju na kvalitet sna i primeniti strategije koje će vam pomoći da se osećate odmornijim i produktivnijim.
