Srbiji se polako približava Evropskoj uniji i usklađuje se sa evropskim pravilima u poljoprivredi i zaštiti životne sredine. U tom kontekstu, sve više se govori o kulturama koje mogu doneti sigurnu zaradu na velikom tržištu, idealno uz manja ulaganja. Evropsko tržište traži proizvode iz održive i organske proizvodnje, a biljke poput zove postaju sve popularnije.
Zova, poznata i kao „zova crna“, može postati jedna od omiljenih biljaka među srpskim poljoprivrednicima. Njena prednost je u tome što rađa više od grožđa, ima sličnu cenu, a ulaganja su manja. Ova biljka preferira peskovitu zemlju, zbog čega je sever Vojvodine centar njenog uzgoja. U ovom delu zemlje, voćari uspešno uzgajaju sortu „hazberg“, koja dolazi sa zapada Evrope. Na tržištu su već prisutni slatki proizvodi i sokovi od zove, koji se lako prave i donose dobar profit.
Zova može da rađa od 10 do 12 tona po hektaru, a proizvođači očekuju više od 500.000 dinara po hektaru od prodaje. Jedan od uzgajivača, Jene Šerfeze iz Horgoša, ističe da je ova biljka nepravedno zapostavljena u našoj zemlji i da prinos može da se udvostruči uz odgovarajuće veštine i dobre klimatske uslove. Kako kaže, na istoj parceli može se dobiti slična količina kao i kod grožđa, a ulaganja su značajno manja.
Jedna od ključnih prednosti zove je to što se može gajiti bez hemijske zaštite, što je čini gotovo organskom proizvodnjom. Lako se umnožava i ne zahteva mnogo posla u toku godine. Berba zove je jednostavna i manje zahtevna nego berba grožđa, a orezivanje počinje u novembru, što dodatno olakšava posao. Povećana potražnja za zovom na tržištu i interesovanje otkupljivača, koji često traže i cvet zove, ukazuju na rastuću popularnost ove kulture.
Zova se koristi u farmaceutske svrhe i prehrambenoj industriji, a poznato je da ima čak 75 načina primene. U odnosu na druge vrste, zova se nalazi odmah iza aloje vere po svojoj vrednosti. Šerfeze navodi da je imao ponude iz Švajcarske da prerađuje zovu i izvozi proizvode, koji su tamo veoma popularni, posebno u lečenju. Nakon što je na Zapadu zabranjena upotreba sintetičkih boja u prehrambenoj industriji, zovi je dodatno porasla vrednost jer služi i kao prirodni dodatak za farbanje.
Prema rečima Vladislava Ognjanova, redovnog profesora na Poljoprivrednom fakultetu u Novom Sadu, zova je biljka čiji svaki deo ima hranljivu ili farmaceutsku vrednost. Od plodova zove mogu se proizvoditi džemovi, koji su sve popularniji, a u Bačkim vinogradima se pravi specijalitet od zove. Porto vina ne mogu bez zove, a proizvode se i rakija i čaj.
Ova biljka ne samo da donosi profit, već i doprinosi raznolikosti u ponudi proizvoda na tržištu. Kako se Srbija sve više uključuje u evropske tokove, zova može postati značajan deo strategije razvoja domaće poljoprivrede. Ulaganje u ovu kulturu može se isplatiti, s obzirom na sve veće interesovanje za organske proizvode i održivu poljoprivredu.
Zova je primer kako se može iskoristiti potencijal koji se u našoj zemlji često zanemaruje. Uz pravilno obrazovanje i podršku poljoprivrednicima, Srbija može da postane važan igrač na tržištu održive proizvodnje. Ulaganja u ovakve kulture, koje zahtevaju manje resursa i donose visok prinos, mogu značajno doprineti ekonomskom razvoju poljoprivrede i povećanju životnog standarda u ruralnim područjima.
