Kofein, prirodni stimulans koji se najčešće nalazi u kafi, čaju, čokoladi, energetskim napicima i raznim bezalkoholnim pićima, široko je poznat po svojoj sposobnosti da poveća budnost i poboljša koncentraciju tokom dana. Međutim, njegova upotreba može imati negativne posledice na kvalitet sna. Ova tema postaje posebno relevantna u svetlu nedavnih istraživanja koja su otkrila kako kofein utiče na san i oporavak mozga.
U novoj studiji objavljenoj u časopisu Nature Communications Biology, istraživački tim sa Univerziteta u Montrealu, predvođen Filipom Telkeom, istraživačkim pripravnikom u Laboratoriji za kognitivne i računarske neuronauke (CoCo Lab), istražuje kako kofein može da izmeni san i utiče na fizički i kognitivni oporavak tokom noći. Ova istraživanja su sprovedena pod nadzorom profesora Karima Džerbijem, direktorom laboratorije i stručnjakom za psihologiju i veštačku inteligenciju.
Jedan od ključnih zaključaka istraživanja je da kofein može značajno da smanji duboki san, koji je izuzetno važan za fizički oporavak i regeneraciju organizma. Dubok san omogućava telu da se oporavi od dnevnih napora, dok istovremeno igra ključnu ulogu u procesima memorisanja i učenja. Iako kofein može pružiti trenutnu energiju i povećati pažnju, istraživači su istakli da njegovo konzumiranje, posebno u popodnevnim i večernjim satima, može značajno smanjiti kvalitet sna.
Osim što utiče na duboki san, kofein takođe može da prekine REM (rapid eye movement) fazu sna, koja je ključna za emocionalno i kognitivno zdravlje. Tokom REM sna, mozak se oporavlja, a procesi kao što su učvršćivanje memorije i emocionalna obrada odvijaju se na visokom nivou. Uzimanje kofeina pre spavanja može dovesti do smanjenja vremena provedenog u ovoj fazi sna, što može imati dugoročne posledice po mentalno zdravlje.
Tim sa Univerziteta u Montrealu je takođe istražio kako kofein utiče na oporavak mozga nakon perioda intenzivnog mentalnog rada. U studiji su korišćeni različiti modeli ispitivanja, uključujući i analize moždane aktivnosti, koje su pokazale da unos kofeina može ometati proces oporavka i regeneracije neuronskih mreža.
Jedna od zanimljivih tačaka istraživanja je i to kako različiti ljudi reaguju na kofein. Naime, neki pojedinci imaju veću toleranciju na kofein i mogu konzumirati veće količine bez značajnih posledica po kvalitet sna, dok drugi mogu biti veoma osetljivi na njegove efekte. Genetski faktori, kao i navike u ishrani i načinu života, mogu značajno uticati na to kako organizam reaguje na kofein.
Iako je kofein često viđen kao neophodan deo svakodnevnog života, posebno među studentima i radnicima koji se suočavaju sa stresom i umorom, važno je razmotriti njegovu upotrebu i potencijalne posledice po zdravlje. Stručnjaci preporučuju da se kofein konzumira umereno i da se izbegava unos u kasnim večernjim satima kako bi se osigurao kvalitetan san.
Kao zaključak, istraživanja o kofeinu i njegovom uticaju na san i oporavak mozga otkrivaju složenu vezu između ovog stimulansa i našeg svakodnevnog funkcionisanja. Dok kofein može biti koristan za poboljšanje koncentracije i budnosti tokom dana, važno je svesno pristupiti njegovoj konzumaciji kako bi se izbegle negativne posledice po san i opšte zdravlje. U svetu gde se često naglašava važnost produktivnosti, ne smemo zaboraviti na značaj kvalitetnog sna za naše fizičko i mentalno zdravlje.
