Kancelariju bilo gde na zemaljskoj kugli mogu da imaju oni koji rade za sebe, ali i oni čiji poslodavac ne mora da ih drži „na oku“. U Beogradu ih je trenutno najmanje 103, prema rečima „nomad liste“, najveće zajednice „putujućih“ radnika. Neki su u srpskoj prestonici tek nekoliko dana, dok drugi već mesecima završavaju svoj posao upravo ovde. Ovi radnici su poznati kao digitalni nomadi, jer ne drži ih mesto, već žive i rade tamo gde im je najprijatnije.
S obzirom na sve veći broj digitalnih nomada u svetu, Srbija planira da postane privlačnija destinacija za ovu populaciju izmenama dva zakona o strancima i njihovom zapošljavanju. U Ministarstvu za rad i zapošljavanje najavljuju da će predložiti promene koje će omogućiti strancima koji su najmanje šest meseci imali bruto platu veću od 3.500 evra dobijanje radne vize na godinu dana. Državna sekretarka Bojana Stanić ističe da trenutni broj stranaca koji žive i rade na daljinu za strane kompanije u Srbiji nije dovoljno uočljiv za sistem.
Procene ukazuju na to da se oko 50.000 digitalnih nomada trenutno nalazi na Baliju, gde svaki od njih troši oko 1.300 evra mesečno. U tom slučaju, država i ostrvo mesečno inkasiraju oko 65 miliona evra. Srbija bi mogla da iskoristi ovu priliku da privuče digitalne nomade, jer ima sve potrebne resurse, a mogla bi postati prva evropska zemlja koja bi realizovala projekat viza za digitalne nomade do kraja.
Jedna od mnogobrojnih prednosti dolaska digitalnih nomada jeste uspostavljanje veza i deljenje znanja. Mnogi od njih rade na tehnologijama koje još nisu prisutne u Srbiji. Organizacija UNDP smatra da bi privlačenje digitalnih nomada moglo biti deo rešenja za povratak mladih u zemlju. Nebojša Đurđević iz „Digitalne Srbije“ naglašava da ti ljudi, putujući i radeći na raznim projektima, stiču raznovrsna znanja i iskustva koja mogu obogatiti domaću poslovnu zajednicu.
Međutim, izbor mesta za rad zavisi od niza subjektivnih parametara. Većina digitalnih nomada preferira ujednačenu i prijatnu klimu, što objašnjava popularnost Balija. Beograd je omiljen u proleće i leto, a njegove prednosti uključuju pristupačne cene, procenjene mesečne troškove od oko 1.436 dolara, dobru brzinu interneta i zadovoljavajući noćni život. Istraživanje koje je sprovela Inicijativa „Digitalna Srbija“ ukazuje na to da je pitanje viza ključno za privlačenje digitalnih nomada.
U saradnji sa UNDP, „Digitalna Srbija“ objavila je istraživanje pod nazivom „Skener digitalnih nomada“, u kojem su vize prepoznate kao ključni faktor za privlačenje ove grupe radnika. Pored jasne regulative, koja bi bila jednostavna za sprovođenje, postoje i drugi načini za privlačenje digitalnih nomada, kao što su uključivanje u lokalnu IT zajednicu i promocija Srbije kao atraktivne destinacije.
U martu ove godine, Beograd je zauzeo solidnu sedmu poziciju na listi najboljih mesta za boravak u Evropi, sa ocenom 4,42 od mogućih pet. Iako je kvalitet vazduha jedan od faktora koji nije zadovoljio digitalne nomade, prestonica se i dalje smatra privlačnom destinacijom. Međutim, tokom jeseni i zime, Beograd pada na lestvici popularnosti, jer ga mnogi doživljavaju kao hladan.
Stručnjaci još uvek nemaju tačne informacije o najavljenim izmenama zakona i kako će one uticati na privlačenje digitalnih nomada. Iz medija se saznaje da će se deo izmena odnositi na vizu, ali je teško proceniti koliko će to stimulativno delovati na povećanje broja nomada koji se odlučuju za našu zemlju, kao i na njihov duži ostanak. Ključno je da nova regulativa uzme u obzir sve specifičnosti života i rada digitalnih nomada, kako bi se stvorili povoljni uslovi za njihovo poslovanje i život u Srbiji.
