Prema najnovijim podacima Narodne banke Srbije (NBS), više od tri četvrtine zahteva za olakšice u otplati kredita odobreno je u prva tri meseca ove godine. Ova statistika ukazuje na to da su mnogi građani, suočeni s finansijskim problemima usled gubitka posla ili smanjenja prihoda, tražili pomoć od banaka. Od ukupno 2.321 podnetog zahteva, banke su odobrile 1.825, što predstavlja 78,6% od ukupnog broja. Ova situacija naglašava važnost zakonskih mera koje su usvojene prošle godine, a koje obavezuju banke da razmotre i odobre olakšice klijentima koji ne mogu redovno izmirivati svoje obaveze.
Generalni direktor Sektora za zaštitu korisnika finansijskih usluga u NBS, Bojan Terzić, izjavio je da su rezultati nadmašili očekivanja. On je istakao da je posebno značajno to što zakon jasno definiše procedure koje banke moraju poštovati prilikom odlučivanja o zahtevima klijenata. Prema njegovim rečima, najčešći razlog za traženje olakšica bio je gubitak zaposlenja, koji čini 54% svih odobrenih slučajeva, dok je u 19% zahteva razlog bilo smanjenje mesečnih primanja. Terzić je dodao da pravo na olakšice imaju i građani koji su se našli u teškim životnim okolnostima, kao što su ozbiljne bolesti ili smrt člana porodice.
Kada je reč o merama koje banke najčešće odobravaju, Terzić je naveo da su to produženje roka otplate kredita, privremeni zastoj u otplati ili smanjenje kamatne stope, u zavisnosti od finansijske situacije klijenta. Takođe, naglasio je da nije potrebna obimna dokumentacija za zdravstvene razloge, već je dovoljna osnovna medicinska potvrda. Ipak, neki klijenti odbijaju ponuđene mere jer očekuju otpis dela duga, iako zakon ne predviđa brisanje obaveza, već mehanizme za nastavak otplate kredita pod povoljnijim uslovima.
Sistem zaštite korisnika u Srbiji ocenjuje se kao strožiji nego u većini zemalja Evropske unije, a Terzić je istakao da trenutno nema potrebe za dodatnim izmenama propisa. Udeo problematičnih kredita u Srbiji krajem maja iznosio je 2,09%, što je ispod evropskog proseka, čime se ukazuje na stabilnost bankarskog sektora.
Pored toga, Terzić je govorio o rastu gotovinskih kredita, koji je rezultat nižih kamatnih stopa i sve većeg broja građana koji refinansiraju postojeće zajmove. On je napomenuo da ljudi prepoznaju koristi od refinansiranja starih kredita po povoljnijim uslovima, često uz dodatni gotovinski kredit. Pokazatelji nenaplativih kredita ne ukazuju na povećanje rizika, a većina gotovinskih kredita se odobrava uz fiksnu kamatnu stopu, što dodatno štiti građane od promena kamatnih stopa i kursnih razlika.
