Vest da je Aleksej Kišjuhas (43), redovni profesor sociologije na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu, uhvaćen na graničnom prelazu sa švercovanim predmetima za sado-mazo seksualne igrice, izazvala je šok i sablazan u srpskoj javnosti. Pored toga, izjava Marije Vasić, koja je u emisiji „Utisak nedelje“ izjavila da su vernici koji se poklanjaju Časnom pojasu Presvete Bogorodice fetišari, dodatno je uzburkala duhove.
Seksualni fetišizam, kao oblik devijantnog ponašanja, podrazumeva izopačenu privlačnost prema predmetima ili situacijama koje uobičajeni ljudi ne smatraju erotskim. U ovom slučaju, u Kišjuhasovom prtljagu pronađeno je više vibratora, japanskih kuglica i opreme za sado-mazo igre. Prekršaj koji je učinio bio je u tome što nije prijavio ove predmete prilikom ulaska u zemlju iz Hrvatske, a prema zakonu, to se smatra prekršajem, a ne krivičnim delom.
Marija Vasić, koja je iznela oštre i kontroverzne komentare, nastavila je da provocira javnost tvrdnjama da su vernici pred Hramom Svetog Save vršili magijske rituale. Prema njenim rečima, oni koji se poklanjaju Časnom pojasu doživljavaju ga kao predmet obožavanja, što je, kako tvrdi, rezultat fetišizma. Ove optužbe su naišle na široku osudu, a neki su ih uporedili sa propagandom iz najcrnjih vremena.
U emisiji „Utisak nedelje“, Vasićeva je u društvu raščinjenog sveštenika SPC, Vukašina Milićevića, nastavila s optužbama, koje su izazvale gnev među vernicima i širu javnost. Milićević je potvrdio njene tvrdnje, ne obraćajući pažnju na to kako bi njegovi stavovi mogli uticati na percepciju Srpske pravoslavne crkve. Ovo je izazvalo dodatne tenzije, s obzirom na to da su mnogi smatrali da ovakvi napadi na Crkvu nisu ništa novo, već deo šireg talasa kritike i napada na tradiciju i veru.
Takođe, zapaženo je da je vođenje emisije, koje je uključivalo ovakve kontroverzne komentare, dodatno podstaklo polarizaciju u društvu. Vasićeva se nije ustručavala da nazove dosadašnje okupljanje vernika pred Hramom „magijskim ritualima“, što je naišlo na osudu mnogih, koji su smatrali da se ovakvim rečima napada suština vere i tradicije naroda.
U međuvremenu, okupljanja na ulicama i pred Hramom Svetog Save, koja su često poprimala obrise protesta i okupljanja protiv različitih društvenih nepravdi, dodatno su pojačala tenzije. Mnogi su ukazivali na to da su ti protesti često vođeni od strane ekstremnih grupa, a njihova povezanost sa okultizmom i drugim devijacijama samo je dodatno rasplamsala strasti.
Marija Vasić i njen sagovornik pokušali su da umanje značaj okupljanja, nazvavši ih nečim što nije u skladu sa pravim duhom vere. Ove optužbe su naišle na oštre odgovore iz crkvenih krugova, gde su mnogi isticali da je okupljanje vernika pred Hramom izraz duboke i iskrene vere, a ne fetišizma, kako su to oni pokušavali da predstave.
U ovom kontekstu, ne prestaju da se postavljaju pitanja o tome kako će se dalje razvijati situacija u kojoj se čini da su društvene tenzije na vrhuncu. Da li će napadi na crkvu i vernike postati učestaliji, ili će se, naprotiv, javnost ujediniti u odbrani tradicije i vere?
Mnogi se nadaju da će ovakvi incidenti, umesto da prodube razdore, podstaći širu diskusiju o važnosti tradicije i duhovnosti u savremenom društvu. Kroz sve ove turbulencije, jasno je da je trenutna situacija u Srbiji veoma kompleksna, a stavovi su podeljeni, što ukazuje na to da će pitanje identiteta, vere i tradicije ostati u fokusu javne debate.
