Pre 22 godine, pojam ženskog preduzetništva u Srbiji bio je usko vezan za integraciju ranjivih grupa žena iz marginalizovanih sredina. U to vreme, žene su najčešće ulazile u preduzetništvo iz egzistencijalnih razloga, što se značajno promenilo u poslednjih dve decenije. Prosečna preduzetnica u Srbiji danas je srednjih godina, sa srednjim ili višim obrazovanjem, koja živi u gradu i fokusira se na lokalno tržište.
Sanja Popović Pantić iz Udruženja poslovnih žena Srbije ističe da je motivacija za ulazak u preduzetništvo danas bolja nego pre. Dok je nekada dominantna motivacija bila nužda, sve više žena ulazi u preduzetništvo iz šanse i želje za razvojem. Preduzetnice su sada prisutne u raznim sektorima, posebno u uslugama, koje su se tokom godina diverzifikovale, a digitalizacija je dodatno proširila mogućnosti.
Ipak, većina žena i dalje vodi mala preduzeća. U korporativnom sektoru, broj žena raste zahvaljujući kvotama koje omogućavaju promociju žena na pozicije odlučivanja, dok u privatnim kompanijama osnovni kriterijum ostaje kvalitet kandidata. U javnoj upravi, situacija je drugačija i žene su i dalje u manjini.
Iako je udeo preduzetnica porastao, kvalitet ženskog preduzetništva se unapredio. Pre 22 godine, pojam ženskog preduzetništva se uglavnom odnosio na žene iz marginalizovanih grupa, a danas se može govoriti o uspešnim firmama koje su orijentisane na izvoz. Od 2009. godine, uvedeni su institucionalni programi podrške koji pomažu razvoju ženskog preduzetništva, iako i dalje nedostaje domaći zakonski okvir koji bi dodatno olakšao poslovanje.
Sonja Popović Pantić ukazuje na važnost dolaska Ivanke Tramp u Srbiju, naglašavajući njenu posvećenost otvaranju akademija ženskog preduzetništva širom sveta. Ona predlaže da se slične akademije otvore i u Srbiji, kako bi se promovirao plasman preduzeća koja vode žene u globalnim lancima dobavljača.
U Srbiji se, prema rečima Sanje Popović Pantić, može primetiti napredak u kvalitetu ženskog preduzetništva, ali još uvek ima mnogo prostora za poboljšanje. Potrebno je raditi na jačanju zakonskog okvira i pružanju dodatnih resursa kako bi se osnažile žene preduzetnice i omogućilo im da se uspešnije takmiče na tržištu.
Žensko preduzetništvo u Srbiji se razvija i postaje sve značajniji deo privrede, ali je i dalje potrebno raditi na uklanjanju prepreka i stvaranju boljih uslova za žene koje žele da započnu ili unaprede svoje biznise. Uloga žena u privredi može se dodatno ojačati kroz edukaciju, umrežavanje i podršku, što će doprineti ekonomskom razvoju i unapređenju položaja žena u društvu.
Digitalizacija i modernizacija poslovanja predstavljaju ključne aspekte u razvoju ženskog preduzetništva, dok su inovacije i kreativnost potrebni kako bi se preduzetnice prilagodile savremenim tržišnim uslovima. Takođe, podrška lokalnih vlasti i zajednice može igrati značajnu ulogu u promovisanju ženskog preduzetništva i stvaranju povoljnijeg okruženja za razvoj preduzetničkih ideja.
Zaključno, žensko preduzetništvo u Srbiji je na putu ka pozitivnim promenama, ali je neophodno nastaviti sa radom na preprekama koje stoje na putu uspehu. Ulaganje u obrazovanje, podršku i resurse može doneti značajne rezultate, a saradnja sa međunarodnim organizacijama može dodatno ojačati kapacitete preduzetnica u Srbiji.
