Osamnaest godina Crvena zvezda i Ljubica bili su jedno. Nema ljubitelja košarke u regionu, a može se slobodno reći ni u Evropi koji nije znao za nju. Zaštitni znak dvorane „Aleksandar Nikolić“ i srpske košarke bila je mačka Ljubica. Ona je bila stanovnik „Pionira“ punih 18 godina. Ljubica nije bila samo obična mačka, već pravi „domaćin“ koji je decenijama pratio istoriju srpske košarke.
Tokom svoje duge karijere, Ljubica je prolazila kroz uspehe i neuspehe, bodreći kako crveno-bele, tako i njihove rivale. Njena popularnost bila je toliko velika da je imala i Tviter nalog, na kojem je pratilo više od 2000 ljudi. Ljubica je postala simbol dvorane, mesto gde su se održavali mnogi trenuci koji su obeležili srpsku košarku.
Njen doprinos nije bio samo u prisustvu na utakmicama. U trenucima kada su se povrede nagomilale u timu, Ljubica je takođe povredila šapu. Njena „veličanstvena“ objava na društvenim mrežama nasmejala je mnoge navijače Crvene zvezde. „Ne bih da dižem paniku, al’ ni mene nije zaobišlo,“ pisali su administratori njenog naloga, što je izazvalo lavinu reakcija među fanovima.
Hram košarke, „Pionir“, bio je njen dom i nemoguće je zamisliti utakmice i treninge bez nje. Ljubičino srce bilo je obojeno u crveno-bele boje tokom celog života. Ona je svojim prisustvom pokazala da ljubav i podrška ne poznaju granice, bez obzira na rasu, pol ili godine. Trag koji je ostavila u srcima navijača biće neizbrisiv.
Nažalost, danas je objavljeno da je Ljubica preminula u svom domu, u „Pioniru“. Njeno ime je izgovorio Nikola Kalinić na društvenim mrežama, izražavajući tugu i poštovanje prema ovoj posebnoj mački koja je toliko godina bodrila ekipu. Njena smrt je ostavila prazninu u dvorani koja je bila njen dom.
Među anegdotama koje kruže među novinarima, jedna od najzanimljivijih je da je lakše dobiti izjavu protivničkog trenera nego se poslužiti sendvičem, a da Ljubica ne naplati porez u vidu parčeta šunke. Ovaj neobičan detalj dodatno oslikava kako je Ljubica bila deo svakodnevnog života u „Pioniru“.
Mačka Ljubica nije bila samo ljubimac; ona je postala simbol zajedništva i strasti prema košarci. Njena prisutnost na utakmicama stvarala je jedinstvenu atmosferu i povezivala ljude, bez obzira na to koji tim navijali. Ljubica je bila svedok mnogih pobeda i poraza, a njena energija i uvek prisutna ljubav prema igri bili su inspiracija mnogima.
U svetu sporta, često se zaboravlja na male stvari koje čine velike razlike. Ljubica je bila jedna od tih malih stvari – mačka koja je donosila sreću i nadu, bez obzira na to kakvi su bili rezultati. Njena smrt je podsetnik na to koliko su važni svi članovi sportskog tima, bez obzira na to da li su to ljudi ili životinje.
U narednim danima, ljubitelji košarke će se sigurno okupljati u „Pioniru“ da odaju počast Ljubici. Njena priča će se prenositi kroz generacije, a njen duh će zauvek ostati u srcima onih koji su je voleli. Ljubica je više od mačke; ona je legendarni deo srpske košarke, i njen uticaj će se osećati još dugo nakon njenog odlaska.
Na kraju, Ljubica je pokazala da sport ne poznaje granice i da ljubav prema igri može spojiti sve, bez obzira na to ko smo. Uvek će biti deo priče o Crvenoj zvezdi i srpskoj košarci. Njen doprinos i duh će se pamtiti, a ljubav koju je pružala biće inspiracija svima koji su imali sreću da je upoznaju.
