Godinama slušam priče o perimenopauzi, kao uvodu u ono što će uslediti posle toga – menopauza. Moja mama, kao i svekrva, redovno pripisuju mnoge zdravstvene probleme upravo menopauzi, iako su obe na pragu osme decenije. Neko bi pomislio da menopauza traje do kraja života, ili bar oko 20-30 godina, pa bi valjalo dobro se pripremiti za to.
Kao neko ko je tokom celog života mučio muku sa „ženskim problemima“ – mislim na uporne ciste na jajnicima, bolne i neredovne cikluse, očekivala sam da će mi svanuti kada konačno uđem u menopauzu, kad jajnici prestanu svoj „radni staž“. Međutim, moj ginekolog se ne slaže sa tim. „Ma kakvi! Tek u menopauzi kreću pravi problemi, ovo je još i uvertira, videćeš,“ rekao je, a ja, inače pričljiva, zaćutala sam.
Kažu da prvi ciklus dobijaš kada i mama, a takođe se priča da u menopauzu ulaziš kada je ušla i tvoja majka. Moja mama je imala oko 47 godina, a budući da ja imam 44, znači da mi je ostalo još oko tri godine „života“. Nekada sam sa najboljom prijateljicom redovno razmenjivala dobre viceve ili smešne priče putem društvenih mreža. Danas jedna drugoj prosleđujemo „smešne“ strane menopauze, koja nam, kada konačno kročimo u nju, više nimalo neće biti smešna.
Nedavno sam, posle dužeg vremena, otišla na kafu sa drugaricama. Razgovor je, manje-više, tekao oko toga kojoj koliko kasni ili rani ciklus, ili se čak mesečno duplira i koje hormone ili lekove pije koja da ga reguliše. Nekada smo, setih se, pričale samo o tome šta da obučemo za izlazak u grad.
Inače, sebe smatram prilično pozitivnom osobom, koju retko ko može da izvede iz takta. Međutim, poslednjih godinu dana primetila sam velike promene u raspoloženju. Recimo, juče sam, posle nepunih pola sata traženja sinovljeve knjige, zbog koje je on kasnio u školu, uhvatila sebe kako sam ga lupila tom knjigom po glavi. Dobro, možda sam ga lupila dva-tri puta. Nije ga to ni zabolelo, on je osmak koji ipak oseća čari puberteta, ali izgleda da njegov pubertet i moja perimenopauza ne idu ruku pod ruku.
Promene raspoloženja su najizraženije, kao i loš san, dok su tu i glavobolje. Takođe, sve češće se svađam sa ukućanima, bez jasnog razloga, uključujući i mačka, mada je taj mačak često bezobrazan. Doduše, nekad se posvađam i sa usisivačem, jer nije baš da obožavam da na svaki neradan dan usisavam kuću, zbog dlaka od tog mačka.
Uz sve to, inače loš san je sada sasvim isprekidan. Ukoliko, uz ludu sreću, i zaspim, ako se probudim iz bilo kog razloga, spasa više nema. Kulminacija svega je predmenstrualni sindrom, poznatiji kao PMS. Muž i sin su rešili da zabeleže na frižideru tih nekoliko dana pre ciklusa, da se valjda sklone iz kuće na duže, kažu poneće i mačka. Ta ideja me je nasmejala, ali kada sam zaista dobila ciklus jutro pošto sam lupila sina knjigom po glavi, došla sam da mu se izvinim, uz objašnjenje da ipak nisam luda, samo sam bila u PMS-u, dok sam i u perimenopauzi.
Ono što me tek čeka su neredovni menstrualni ciklusi, valunzi, noćno znojenje, povećanje telesne mase – doduše, to je uveliko počelo, kao i promene kože i kose, raspoloženja, problemi sa snom, smanjena seksualna želja, suvoća vagine, problemi sa pamćenjem i koncentracijom, slabiji mišići i naravno tu su neizdržive glavobolje. Vidim da je na spisku menopauze i osteoporoza, pa se pripremam za nju i za predivne celodnevne i dugonoćne valunge, zbog kojih se redovno žale moja mama i svekrva. Izgleda da je „predivno“ biti žena na sredini pete decenije. I svi oni koji uporno tvrde da su četrdesete nove dvadesete – lažu! Ne pitajte me kako znam.
