Prema podacima Privredne komore Srbije, prvi profesionalni upravnik stambene zgrade dobio je licencu sredinom avgusta 2017. godine. Od tada, broj profesionalnih upravnika u Srbiji se značajno povećao, a danas ih ima oko 1.450, raspoređenih u gotovo svim većim i manjim gradovima.
Profesionalni upravnici se razlikuju od komšija upravitelja, koji su obično volonteri među stanarima. Dok profesionalni upravnici imaju potrebne licence, obuke i obaveze prema zakonodavstvu, komšije upravitelji često preuzimaju brigu o zgradama bez ikakve naknade. Prednost komšija upravitelja leži u ličnom odnosu sa susedima, većoj fleksibilnosti i smanjenim troškovima, dok su izazovi ograničenost vremena i stručnog znanja, posebno u većim zgradama.
Marina Mitić, profesionalna upravnica iz Beograda, naglašava da njen posao uključuje administraciju, sanaciju, popravke, kao i planiranje ulaganja u zgradu. Zakon o stanovanju i održavanju zgrada obavezuje profesionalne upravnike da posluju u skladu sa jasnim zakonskim okvirom, što podrazumeva javne nabavke i transparentno trošenje sredstava. Ipak, mnogi profesionalni upravnici se suočavaju sa izazovima, kao što su pronalaženje kvalitetnih majstora i komunikacija sa stanarima koji postaju sve zahtevniji.
Srđan Paroški, komšija upravitelj iz Mirijeva, već pet godina upravlja zgradom bez nadoknade, tvrdeći da je ključ uspeha solidarnost među stanarima. Za razliku od njega, profesionalni upravnici moraju imati licencu, odgovaraju stanarima i komori, i mogu biti smenjeni uz dvotrećinsku većinu stanara. Zakon definiše njihove nadležnosti, uključujući odgovornost za neizvršavanje obaveza i hitne intervencije.
Profesionalni upravnici su obavezni da imaju polisu osiguranja profesionalne odgovornosti i da održavaju transparentnost u radu. Prema izveštajima, u manjim zgradama sa složnim stanarima, komšija upravitelj može biti sasvim dovoljan. Međutim, u zgradama sa 30 i više stanova, gde su tehnička održavanja i infrastruktura složeniji, profesionalni upravnik može doneti veću vrednost, sprečavajući kvarove i štedeći novac dugoročno.
Stanari imaju pravo da prijave neodgovorno ponašanje upravnika Sudu časti pri Privrednoj komori Srbije ili komunalnoj i građevinskoj inspekciji ako upravnik ne održava zgradu u skladu sa zakonom. Ova situacija naglašava važnost transparentnosti i profesionalnosti u upravljanju stambenim zgradama, što je ključno za očuvanje kvaliteta života u urbanim sredinama.
U zaključku, profesionalni upravnici igraju važnu ulogu u upravljanju stambenim zgradama, pružajući stručnu pomoć i podršku stanarima, dok komšije upravitelji nude više ličnog pristupa i često niže troškove. Balansiranje između ova dva modela upravljanja može biti ključno za efikasno održavanje stambenih objekata u Srbiji.
