Enes Halilović, poznati srpski pisac, ponovo je oduševio čitatelje svojim novim romanom „Bekos“, objavljenim od strane Lagune 2025. godine. Ovaj roman se ističe kao jedno od najboljih dela objavljenih u ovoj godini, a Halilovićevo stvaralaštvo zauzima posebno mesto u savremenoj srpskoj književnosti iz nekoliko razloga.
Jedan od ključnih aspekata Halilovićevog dela jeste duboko poznavanje orijentalne i narodne kulture, kao i jezika pripovedanog prostora, posebno Pešteri i njene okoline. U njegovoj prozi, ovaj region igra dominantnu ulogu, pružajući čitateljima priliku da kroz složene, mračne i duboke priče dođu do univerzalnih istina. Halilović analitički posmatra svet i ljude, koristeći mitove i legende kako bi aktivirao kulturnu memoriju, čime obogaćuje svoje pripovetke.
„Bekos“ je jedinstven po tome što se sastoji od tri audio-snimka, koji predstavljaju glasove tri glavna junaka: psihijatra Pilorete, Pešterca koji živi i radi u Nemačkoj; Lemeza, serijskog ubice iz Pešteri; i psihijatra Martina, koji, iako nije iz Pešteri, dolazi u ovaj region nakon lične tragedije. Njihove životne priče se prepliću, stvarajući složenu mrežu tragedija i nesreća, što ukazuje na to da u Halilovićevim delima ne postoji srećan junak.
Umnožavanje tragedija u „Bekosu“ nadilazi broj likova, stvarajući jedinstven fenomen u Halilovićevom stvaralaštvu. Uzročnici tragedija su raznoliki, ali se često vraćamo na patrijarhalne zakone i običaje koji oblikuju živote junaka. Kultura časti, koja je duboko ukorenjena u društvu, stvara zahteve prema muškarcima, uključujući potrebu za samopoštovanjem i odnos prema uvredi.
Halilović prikazuje kako društvo oblikuje lični identitet junaka. Na primer, Piloretin deda umire obrukano zbog rituala vezanog za plodnost, što ima trajne posledice na njegovu porodicu. Ovaj i slični primeri iz „Bekosa“ osvetljavaju zakon reciprociteta koji upravlja životima junaka, gde su nesreće često rezultat kolektivnog delovanja i tradicija koje se prenose kroz generacije.
Roman istražuje složene odnose između junaka i društva, ukazujući na to da zlo često ima privlačniju, inspirativniju i trajniju prirodu od dobra. Halilović majstorski prikazuje kako kršenje društvenih normi, koje je dopušteno samo muškarcima, dodatno komplikuje situaciju, dok žene ostaju zarobljene u ovim pravilima.
Kroz „Bekos“, Halilović nas vodi kroz haotičnost ljudskog postojanja, postavljajući pitanje da li je ta haotičnost uvek postojala ili je to samo percepcija našeg vremena. Sudbina junaka, poput Pilorete i Martina, potvrđuje da od sebe ne možemo pobeći, bez obzira na to gde se nalazili. Njihove priče, ispunjene težinom i tamom, odražavaju univerzalnu ljudsku borbu.
Halilović je poznat po tome što u svojoj književnosti kombinuje lične i kolektivne sudbine, stvarajući tako duboke i nezaboravne narative. U „Bekosu“, čitatelji se susreću sa likovima čije priče odražavaju složenost života u Pešteri, ali i šire. Ovaj roman, poput prethodnih Halilovićevih dela, ostavlja snažan utisak na čitatelja, pozivajući ga da razmišlja o prirodi ljudskog postojanja.
U zaključku, Enes Halilović svojim novim romanom „Bekos“ ponovo pokazuje zašto je jedan od najvažnijih glasova savremene srpske književnosti. Njegova sposobnost da istražuje duboke i kompleksne teme kroz likove i njihove sudbine čini ga jedinstvenim autorom, čije delo zaslužuje pažnju i proučavanje. „Bekos“ je još jedan korak u njegovom bogatom književnom opusu, koji nas podseća na težinu ljudske egzistencije, kao i na neizbežne posledice naših dela.
