Zbornik „Poetika proze Svetlane Velmar-Janković“, koji su uredile prof. dr Snežana Milosavljević Milić i dr Jelena Milić, predstavlja značajan doprinos proučavanju dela jedne od najvažnijih srpskih spisateljica. Ovaj zbornik objavljen je kao deo Centra za naratološke studije Univerziteta u Nišu, deset godina nakon smrti autorke, i donosi sveobuhvatan pogled na njeno stvaralaštvo koje je zauzelo važno mesto u srpskom književnom kanonu.
U zborniku se nalazi 18 radova različitih autora koji se bave raznim aspektima Velmar-Jankovićevog stvaralaštva. Mnogi od tih radova istražuju autobiografske elemente u njenim delima, kao i sudbinu njene porodice, koja je obeležena odsustvom oca i propasti građanske klase u turbulentnim vremenima. Roman „Ožiljak“ se posebno ističe, kao i „građanska trilogija“ koju čine romani „Lagum“, „Prozraci“ i „Nigdina“. Istraživači analiziraju motive sećanja i pamćenja, ističući kako junakinje njenih romana često tragaju za izgubljenim mestima detinjstva koja su obeležena sigurnošću i bezbrižnošću, ali ih nova stvarnost prisiljava da se suoče sa odrastanjem i promenama.
Jedan od ključnih tema koje se obrađuju u ovom zborniku je značaj čovekovog susreta sa istorijom. Autori radova naglašavaju kako prošlost oblikuje ličnost i umetničko stvaralaštvo. Ova povezanost prošlosti i sadašnjosti istražuje se kroz različite aspekte Velmar-Jankovićevog dela, kao što su motivi svetlosti i tame, koji se često pojavljuju u njenoj prozi, kao i „poetika jezovitog“, koja nosi višestruke funkcije u naraciji.
Pored toga, posebna pažnja posvećena je urbanim prostorima, posebno Beogradu, koji u njenoj prozi postaje više od pozadine – on je glavni junak. Autorima je zanimljivo kako se mikrotoponimija beogradskih ulica koristi za oživljavanje sećanja na prošlost, kao i za povezivanje različitih junaka koji su živeli u različitim epohama. Ovi susreti omogućavaju likovima da se suoče sa savremenim izazovima i pitanjima, kao što je, na primer, susret kneginje Ljubice i Zmaj Jove, koji se odvija u „Dorćolu“.
U zborniku se nalaze i značajni doprinosi proučavanju dramskog opusa Svetlane Velmar-Janković, kao i njenog stvaralaštva za decu. Takođe se istražuje fenomen sinhroniciteta iz perspektive Jungove psihologije, što otvara nova pitanja o načinu na koji se simboli i motivi u njenoj prozi prepliću i dopunjuju.
S obzirom na raznovrsnost tema i pristupa, ovaj zbornik ne samo da pruža značajne naučne rezultate, već takođe otvara nove mogućnosti za proučavanje dela Svetlane Velmar-Janković. Njena kapitalna knjiga „Kapija Balkana“ i njeno stvaralaštvo za decu ostaju nedovoljno istražene oblasti koje zaslužuju dalju pažnju.
Ovaj zbornik je takođe jedan od retkih primera poštovanja lika i dela značajnih pojedinaca u našoj književnosti i kulturi, koji su bili naši savremenici. Svetlana Velmar-Janković, kao autorka, ostavlja značajan trag, a njen doprinos književnosti ne bi trebao biti zaboravljen. S obzirom na bogatstvo tema i pristupa, zbornik može poslužiti kao inspiracija novim generacijama proučavaoca, koji će nastaviti da istražuju i otkrivaju složenost i dubinu njenog stvaralaštva. Ovaj skup radova predstavlja most između prošlosti i sadašnjosti, otvarajući vrata ka novim interpretacijama i razumevanju njenog književnog nasleđa.
