U romanu Nađe Tešić „Rodna gruda“, koji je objavljen 2024. godine u prevodu Gordane Zalad, centralni motiv je potraga za ličnim i nacionalnim identitetom. Ovaj roman, kao i njeni ranije prevedeni naslovi poput „Umreti u Čikagu“ i „Buntovnica u senci“, upućuje na složene teme identiteta, pripadnosti i nostalgije. Junakinja Ana, koja je ujedno i spisateljkin alter ego, suočava se s nemogućnošću povratka na rodnu grudu i otadžbinski identitet, što je posebno naglašeno tokom njenog putovanja u Dubrovnik, Užice i Beograd 1991. godine.
Ana, kao pripovedač, istražuje svoj „plutajući identitet“ kroz prizmu životnih iskustava, a njen doživljaj rodne grude menja se tokom različitih faza njenog života. U romanu „Buntovnica u senci“, čija je radnja smeštena u pedesete godine 20. veka, Ana se suočava s porodicom i političkim okolnostima svog odrastanja, dok „Rodna gruda“, smeštena u turbulentne devedesete, prikazuje raspadanje zemlje i idealizaciju koje dolazi s udaljenošću.
U „Rodnoj grudi“ se jasno vidi kako preseljenje u Ameriku nije bio Anačin izbor, a njen povratak na rodnu grudu postaje nemoguć. Njene uspomene na otadžbinu oblikuju njen identitet, dok su trenutci detinjstva i mladosti, gledani iz perspektive zapadne kulture, obeleženi nostalgijom i idealizacijom. Međutim, Ana se suočava s teškom istinom: iako je postigla privatni i profesionalni uspeh, nikada nije pronašla sreću u novoj domovini. Ova drama se dodatno pojačava njenim odbijanjem da u potpunosti prihvati vrednosti Amerike, dok je istovremeno vezana za sve što je nekada volela u svojoj rodnoj zemlji.
Roman „Rodna gruda“ takođe istražuje značaj prevoda i kulturne recepcije. Dok u kontekstu srpske književnosti i kulture Nađa Tešić dobija zasluženo mesto, u kulturi u kojoj je prvobitno objavljena, njen rad možda neće naići na odgovarajuću reakciju. Prevodi su ključni za razumevanje njenog opusa i omogućavaju čitaocima da se povežu s temama koje su univerzalne, ali i specifične za određeni kulturni kontekst.
Nađa Tešić, kao spisateljica, kroz svoje romane postavlja pitanja o identitetu, pripadnosti i nostalgiji, koja su posebno relevantna u savremenom svetu. Njene junakinje, poput Ane, predstavljaju složene, višeslojne ličnosti koje se bore s sopstvenim identitetima u kontekstu društvenih i političkih turbulencija. Ova potraga za identitetom nije samo lična, već i kolektivna, jer se u njima odražava sudbina njenih sunarodnika, koji se suočavaju s istim pitanjima i dilemama.
U svakom od svojih dela, Nađa Tešić uspeva da prenese duboke emocije i složene misli o identitetu i pripadnosti, pozivajući čitaoce da preispitaju vlastite predstave o domovini i identitetu. „Rodna gruda“ je snažan komentar na iskustva mnogih ljudi koji su napustili svoje domovine, a zatim se suočili s pitanjima gde pripadaju i kako se njihovi identiteti menjaju s vremenom i prostorom.
Kroz svoje pisanje, Tešić postavlja važne teme koje se tiču svih nas: kako se nositi s onim što smo ostavili iza sebe, kako oblikovati svoj identitet u novim okolnostima i kako se nositi s tugom za onim što više nije dostupno. Ova pitanja ostaju aktuelna, a „Rodna gruda“ nudi dubok uvid u njihovo složeno značenje i implikacije. Na taj način, roman postaje ne samo lična priča jedne junakinje, već i univerzalna refleksija o ljudskoj prirodi i potrazi za mestom u svetu.
