U ORGANIZACIJI Jevrejske opštine Beograd nedavno je predstavljena knjiga Radovana Sremca „Rahela“, koja je posvećena životu i radu jedne od najpoznatijih srpskih glumica, Rahele Ferari. Ova monografija sadrži bogatu memoarsku građu iz njene privatne arhive, uključujući neobjavljene fotografije, ličnu prepisku i hemeroteku, što omogućava čitaocima da zavire u život umetnice koja je ostavila dubok trag na domaćoj sceni.
Rahela Ferari, rođena kao Rosa Rahel Frojnd, potiče iz jevrejske porodice koja se u Srbiji pojavila još u 19. veku. Njena porodica je, zbog različitih životnih okolnosti, često menjala mesto boravka, ali je ona uvek sebe smatrala Zemunkom. Odrasla je u porodici koja je imala sedmoro dece, a njen otac je bio krojač. Njena umetnička karijera započela je u Srpskom narodnom pozorištu, a već sa 19 godina je dobila priliku da pokaže svoj talenat.
Tokom svoje bogate karijere, Rahela je ostvarila oko dve stotine značajnih uloga u pozorištu i na filmu. Neki od najpoznatijih naslova u kojima se pojavila uključuju „Naš popa kod bogatih“, „Ženidba“, „Ožalošćena porodica“, i „Grlom u jagode“. Njene uloge su često bile obeležene neodoljivim šarmom, a kritičari su isticali njen izuzetan dar za komediju.
Rahela je prolazila kroz teške trenutke tokom Drugog svetskog rata. Kao Jevrejka, morala je da se skriva od Gestapoa i promenila je više od devet adresa kako bi izbegla hapšenje. Uz pomoć prijateljice, uspela je da nabavi lažnu krštenicu i pređe u pravoslavlje, uzimajući ime Marija. U braku sa Aleksandrom Stojkovićem, takođe glumcem, započela je novi život, ali je većina njene porodice stradala u Aušvicu.
Nakon rata, Rahela se ponovo priključila pozorištu i postala članica Jugoslovenskog dramskog pozorišta, gde je ostvarila brojne nezaboravne uloge. Jedna od njenih najpoznatijih uloga bila je Aksinja u „Jegoru Buličovu“, za koju je kritika ostavila izvanredne komentare, ističući njenu sposobnost da dočara složene karaktere. Njene uloge bakica, koje su često bile mudre i lukave, donele su joj posebnu popularnost među publikom.
Iako je u penziju otišla 1973. godine, Rahela je ostala aktivna u pozorišnom životu kao počasni član JDP-a. Preminula je 12. februara 1994. godine, a u jednom od svojih poslednjih intervjua izjavila je da je srećna i da se ne bi menjala ni za šta. Njen pogled na život bio je optimističan, i često je isticala da je sve u životu stvar percepcije.
Knjiga „Rahela“ Radovana Sremca predstavlja značajan doprinos kulturi sećanja na ovu izvanrednu umetnicu. U vreme kada se suočavamo sa zaboravom mnogih važnih figura iz naše prošlosti, ovakvi projekti omogućavaju da se očuva sećanje na ljude koji su oblikovali našu kulturu i umetnost. Rahela Ferari ostaje simbol snage, talenta i otpornosti, a njena priča inspiriše nove generacije umetnika i ljubitelja pozorišne umetnosti.
Kroz monografiju, Sremac je uspeo da sakupi mnoge nepoznate detalje iz njenog života, pružajući tako čitaocima sveobuhvatan uvid u njenu ličnost, rad i borbu. Ova knjiga nije samo biografija, već i dokument o vremenu u kojem je Rahela živela i radila, a koji je bio obeležen velikim izazovima, ali i nevjerojatnim dostignućima. Njena ostavština nastavlja da živi kroz radove i sećanja onih koji su imali priliku da je upoznaju i rade s njom.
