U širem centru Barselone, u utorak popodne, došlo je do ubistva Filip Kneževića (36) iz Cetinja, za kojim je raspisana crvena Interpolova poternica. Knežević je bio označen kao jedan od ključnih članova „kavačkog“ kriminalnog klana, koji je bio umešan u razne zločine, uključujući i ubistva. Identitet žrtve, koja je imala falsifikovana španska lična dokumenta, još uvek se utvrđuje, ali se veruje da je reč o Kneževiću.
Pucnjava se odigrala oko 16:25 u pešačkoj zoni u Ešampleu, gde je napadač prišao Kneževiću sa leđa i ispalio više hitaca. Kada je žrtva pala, napadač mu je pucao u glavu, a zatim pobegao. Telo ubijenog pronađeno je u hodniku jedne stambene zgrade, a trag metka bio je vidljiv na staklu ulaznih vrata. Policija Katalonije odmah je započela istragu kako bi utvrdila okolnosti ovog zločina.
Crnogorski istražitelji čekaju potvrdu identiteta ubijenog, ali se čini da „škaljarski“ klan nije imao sumnje o tome ko je žrtva. Stanovnici Cetinja su izjavili da su u večernjim satima čuli vatromet, za koji se sumnja da su „škaljarci“ slavili Kneževićevu smrt, iako je teško potvrditi ovu informaciju.
Filip Knežević je bio visoko rangiran član „kavačkog“ klana, a prema optužnici, on je bio jedan od izvršilaca egzekucije „škaljaraca“ Alana Kožara i Damira Hadžića na Krfu 23. jula 2020. godine. U optužnici se navodi da je Knežević koristio lažna dokumenta kako bi ilegalno ušao u Grčku, a zatim je sa saradnicima iznajmljenim kvadovima došao do mesta zločina. U zasedi su čekali da se Kožar i Hadžić vrate sa plaže, a kada je njihovo vozilo stiglo, otvorili su vatru iz više oružja. Kožar i Hadžić su ubijeni na licu mesta, a napadači su pobegli sa ostrva.
U Srbiji se Kneževiću sudi u odsustvu zbog navodnog umešanosti u ova ubistva. Optužnica je rezultat saradnje istražnih timova iz Grčke i Srbije, a Knežević je već bio predmet poternica zbog više krivičnih dela, uključujući i pokušaj ubistva novinarke Olivera Lakić 2018. godine. Tada je pucao u nju ispred zgrade u kojoj je stanovala, a njegovo hapšenje je bilo u planu zbog brojnih drugih krivičnih dela.
Osim toga, Knežević je bio deo kriminalnog klana koji su osnovali Radoje Zvicer, Slobodan Kašćelan i Milan Vujotić, a koji je planirao ubistvo vođe suprotstavljenog „škaljarskog“ klana, Jovana Vukotića. JTOK je naveo da su zločine organizovali Veljko Belivuk, Darko Šarić i Radoje Zvicer, a nekoliko meseci pre ubistava na Krfu, u Atini su ubijeni Igor Dedović i Stevan Stamatović, koji su takođe bili visoko rangirani članovi „škaljarskog“ klana.
Ova situacija ukazuje na sveprisutnu borbu između „kavačkog“ i „škaljarskog“ klana, koja vodi do brutalnih obračuna i ubistava, ne samo u Crnoj Gori, već i u inostranstvu. Kneževićevo ubistvo dodatno komplikuje već napetu situaciju u regionu, gde se kriminalne grupe bore za moć i kontrolu nad tržištem droge i drugim ilegalnim aktivnostima.
U svetlu ovih događaja, policija i bezbednosne službe u regionu moraju povećati svoje napore u borbi protiv organizovanog kriminala kako bi sprečili dalju eskalaciju nasilja i zaštitili građane. Istraga o Kneževićevom ubistvu će verovatno otkriti dodatne informacije o strukturi i aktivnostima ovih kriminalnih klanova, kao i o njihovim međusobnim sukobima.
