Virus se najčešće prenosi kapljičnim putem i direktnim kontaktom s kontaminiranim površinama. U poslednje vreme, koksaki virus, poznatiji kao „američki virus“, ponovo se širi među decom, posebno u vrtićima i školama u Srbiji. Pedijatar dr Saša Milićević upozorava roditelje da obrate pažnju na simptome, jer se oni mogu lako pomešati sa varičelama.
Roditelji treba da budu oprezni i da, ukoliko primete bilo koji od šest ključnih simptoma, odmah potraže pomoć lekara. Prema rečima dr Milićevića, iako virus postoji u stalnom prisustvu među decom, nije zabeležen značajan skok obolevanja koji bi ukazivao na ozbiljniji epidemiološki talas. „On je prisutan, ali nije opasan“, dodaje on, objašnjavajući da virus obično prolazi za oko tri do pet dana.
BRNU virus izaziva bolest šaka, stopala i usta, a najviše pogađa decu uzrasta od 2 do 3 godine. Prvi simptomi uključuju povišenu temperaturu, loše opšte stanje i curenje nosa, a nakon dva dana obično se javljaju ospe koje roditelji često pogrešno identifikuju kao varičele. Ove ospe javljaju se na rukama, stopalima i u ustima, slično plikovima.
Inkubacija virusa traje između tri i pet dana, a simptomi uključuju temperaturu do 38 stepeni, povremenu glavobolju, bol u grlu, odbijanje obroka i kod male dece kašastu stolicu. Drugi ili treći dan bolesti, ospe se javljaju na šakama, stopalima i u ustima. Iako virus može izazvati dramatične simptome, on obično nije opasan i prolazi sam od sebe.
Roditelji često dovoze decu uvereni da se radi o malim boginjama, dok su zapravo zaražena koksaki virusom. U poslednje tri godine, broj zaražene dece kontinuirano raste, kako u Srbiji, tako i u celom regionu. Dr Milićević naglašava da je važno brzo prepoznati simptome kako bi se virus sprečio da se dalje širi u kolektivu.
Prijenos virusa najčešće se dešava putem prljavih ruku, kapljičnim putem i kontaktom s kontaminiranim igračkama. Kako deca često dodiruju usta i nos, a zatim igraju s igračkama, tako se virus lako širi. Dr Marija Golubović iz Doma zdravlja Savski venac ističe da je važno da zaražena deca ne idu u kolektiv kako bi se sprečilo dalje širenje.
Pedijatar Milićević savetuje roditeljima da budu oprezni s ishranom dece tokom bolesti, posebno da izbegavaju kiselu hranu i piće, jer to može dodatno iritirati usnu šupljinu. Preporučuje se davanje neutralnih tečnosti, kao što su jogurt ili voda, koje neće izazvati bol.
Iako ne postoji vakcina protiv koksaki virusa, antitela se formiraju nakon što deca prebole bolest. Lekari naglašavaju da virus obično prolazi sam od sebe u roku od deset dana, te da ne treba davati posebne lekove osim onih za snižavanje temperature. U slučaju pojave kašlja ili dodatnih simptoma, roditelji bi trebali potražiti lekarsku pomoć.
Dr Milićević upozorava da virus može biti podmukao i da može izazvati poremećaje u srčanom ritmu, posebno kod dece sa oslabljenim imunitetom. Zbog toga je važno pratiti zdravstveno stanje deteta i obavezno se javiti lekaru na vreme.
Sve u svemu, roditelji treba da budu svesni simptoma koksaki virusa i da preduzmu mere opreza kako bi zaštitili svoju decu i sprečili širenje bolesti u kolektivu.
