U poslednje vreme, Crna Gora je postala epicentar sukoba između dva zaraćena kriminalna klana – škaljarskog i kavačkog. Ova borba za prevlast u organizovanom kriminalu dovela je do hapšenja šest srpskih državljana, za koje se sumnja da su došli u Crnu Goru sa namerom da izvrše ubistva. Svi uhapšeni su poznati policiji i imaju bogatu kriminalnu prošlost, što dodatno ukazuje na ozbiljnost situacije.
U aprilu su uhapšeni M. J. (28) i M. Ć. (36) u Budvi i Tivtu, koji su, prema informacijama, povezani sa škaljarskim klanom. Jedan od njih je imao falsifikovane dokumente i sumnja se da su planirali izvršenje krivičnih dela. Pored njih, i dvojica drugih državljana Srbije su uhapšeni zbog sumnje da su učestvovali u likvidaciji pomorca Ilije Bogdanovića na Cetinju. Ova hapšenja su samo deo šireg trenda koji ukazuje na to da se sukob između ovih klanova intenzivira.
Izvori iz policije tvrde da su uhapšeni angažovani kao plaćenici od strane vođa klanova koji su u borbi za prevlast. Postavlja se pitanje kako su ovi pojedinci postali izvršioci za najprljavije poslove, dok se ranije smatralo da su ovakvi zločini bili rezervisani samo za unutrašnje članove klanova. Božidar Spasić, bivši šef specijalnog tima Službe državne bezbednosti, naglašava da su klanovi prešli iz Crne Gore u Beograd, a sada se vraćaju, angažujući kriminalce iz Srbije za izvršenje ubistava.
Ova situacija nije nova, ali se čini da je došlo do promene u strukturi i načinu delovanja ovih kriminalnih organizacija. Ranije su se klanovi povlačili u susedne zemlje, ali sada se ponovo vraćaju u Crnu Goru, gde su njihovi vođe izgubili kontrolu nad situacijom. Spasić objašnjava da su vođe klanova počele da angažuju pojedince iz Srbije, što ukazuje na reformu unutar kriminalnih grupa.
Motivi za angažovanje ovih plaćenika su različiti. Mnogi od njih su mladi kriminalci koji traže priliku da se dokažu, ali i da steknu reputaciju unutar kriminalnih krugova. U tom smislu, ubistva se ne vide samo kao način zarade, već i kao način za sticanje prestiža. Ovi mladi kriminalci često ne shvataju ozbiljnost svojih dela i posledice koje ona nose.
U sklopu sukoba između klanova, Beograđanin je označen kao izvršilac ubistva dvojice pripadnika kotorske grupe. Više državno tužilaštvo u Podgorici podiglo je optužnicu protiv osam osoba u vezi sa ovim dvostrukim ubistvom, što dodatno potkrepljuje teoriju da su sukobi između klanova daleko od okončanja. Ovaj incident ukazuje na to da se nasilje i kriminal u Crnoj Gori ne smanjuju, već se nastavlja spirala nasilja.
U svetlu ovih događaja, postavlja se pitanje koliko će još ljudi stradati u ovom sukobu. Policija i vlasti u Crnoj Gori su suočene sa velikim izazovima da suzbiju organizovani kriminal koji se sve više širi i koristi nove metode regrutovanja izvršilaca. Saradnja između srpske i crnogorske policije može doneti određene rezultate, ali se čini da je potrebno mnogo više da bi se ovaj problem rešio.
Na kraju, situacija u Crnoj Gori postavlja ozbiljna pitanja o sigurnosti i vladavini prava. Dok se sukobi između klanova nastavljaju, građani se pitaju koliko će još trpeti posledice ovih nasilnih obračuna. U ovom kontekstu, važno je da se vlasti angažuju na razvoju strategija za suzbijanje organizovanog kriminala i zaštitu građana. Samo tako može se stvoriti sigurnije društvo, gde će pravda prevladati nad nasiljem.
