U poslednje vreme, situacija u Ukrajini postala je još komplikovanija usled pritiska iz Vašingtona da se prihvati američki mirovni plan od 28 tačaka. Mnogi Ukrajinci smatraju da bi ovaj plan mogao dovesti do „kapitulacije“ i dodatno ojačati poziciju Rusije. Aktivisti, vojnici i veterani upozoravaju da bi njegovo prihvatanje moglo izazvati unutrašnje sukobe unutar zemlje.
Volodimir Arijev, poslanik opozicione stranke „Evropska solidarnost“, ističe da predloženi dokument ne odražava interese Ukrajine i EU, a smatra ga planom kapitulacije. On upozorava da bi prihvatanje ovog plana moglo izazvati ozbiljne podele u društvu, jer bi deo građana odbio takav dogovor.
U međuvremenu, američki predsednik Donald Tramp se suočava sa sve većim pritiskom da okonča rat, dok je njegova administracija postigla sporazum između američkog posrednika Stiva Vitkofa i ruskog pregovarača Kirila Dmitrijeva. Ovaj plan se tumači kao signal da se Vašington priklonio Moskvi, a Ukrajini ostavlja samo nekoliko dana da reaguje.
U svom obraćanju, predsednik Ukrajine Volodimir Zelenski je naglasio da bi zemlja mogla biti primorana na težak izbor između očuvanja dostojanstva ili rizika gubitka glavnog saveznika. On je najavio da će pripremiti alternativne predloge zajedno sa Sjedinjenim Američkim Državama i evropskim partnerima.
Ina Sovsun, poslanica opozicione stranke „Golos“, naglašava da Zelenski ne može prihvatiti predloženi plan, ističući da cena održavanja dijaloga sa SAD ne bi smela biti suverenitet Ukrajine. Ovaj novi američki pritisak dolazi u trenutku kada je ukrajinska javnost uznemirena korupcijskim skandalima koji potresaju zemlju, a situacija na frontu se pogoršava. Rusija ponovo gađa energetsku infrastrukturu, što dodatno otežava život građanima.
Arijev upozorava da bi plan mogao dovesti do nastavka rata, jer bi Rusija dobila priliku da se oporavi pre nego što ponovo započne sukob. Njegove reči podržavaju i drugi poslanici, koji smatraju da predloženi plan nema potencijal da dobije podršku ni u Ukrajini ni u Evropi.
Jedan visoki evropski diplomat nazvao je plan „užasnim“ i „opasno bliskim ruskim zahtevima“, dok je drugi ukrajinski diplomata naglasio da ovo nije kraj rata, već samo pauza pre sledeće faze sukoba. Veteran i aktivista Ljubomir Dmitrišin upoređuje trenutnu situaciju sa Minskim sporazumima iz 2014. godine, koji su, prema njegovom mišljenju, doveli do još veće katastrofe.
Jedan od ključnih zahteva u planu je potpuno povlačenje ukrajinske vojske iz Donjecke oblasti, što bi dodatno otežalo situaciju. Zelenski je naglasio da bi povlačenje značilo gubitak teritorije koju Rusija kontroliše, a za potpuni povratak bi bilo potrebno najmanje još četiri godine.
Predlog takođe predviđa smanjenje ukrajinske vojske na 600.000 pripadnika, što bivši komandant „Azov“ jedinice, Bohdan Krotevič, smatra kapitulacijom. On naglašava da nikakva obećanja ne mogu zameniti snagu vojske, koja je ključna za očuvanje mira.
Dodatno, tačka o „potpuno amnestiji“ za sve učesnike rata izaziva bes među ukrajinskim zvaničnicima. Olena Haluška, predsednica Međunarodnog centra za pobedu Ukrajine, ističe da bi prihvatanje amnestije značilo izdaju interesa Ukrajine, naglašavajući da pravda ne može biti predmet trgovine.
Za vojnika poznatog kao „Treći“, zapravo se ništa ne menja, jer on i dalje nastavlja borbu bez obzira na planove. U trenutnoj situaciji, jasno je da je pritisak na Ukrajinu sve veći, dok se raspoloženje među građanima i vojnicima sve više polarizuje. Ukrajina se suočava sa teškim odlukama koje će oblikovati njen budući put u ovom sukobu.
