Stanovi u velikim gradovima u Nemačkoj drastično su poskupeli od 2015. godine, a Berlin prednjači u ovom trendu. Upravne vlasti su pre deset godina uvele ograničenje kirija na određenim tržištima, ali cene su, uprkos ovoj intervenciji, nastavile da rastu. Prema podacima, zakupci u velikim gradovima danas plaćaju u proseku oko 43 odsto više nego 2015. godine.
Najveći porast kirija beleži Berlin, gde su cene skočile čak 69 odsto. Prema vladinim podacima, cena kirije bez troškova grejanja je porasla sa 9,02 evra po kvadratnom metru 2016. godine na 15,25 evra prošle godine. Sličan trend se može primetiti i u Lajpcigu, gde su kirije porasle za 67 odsto, dok su Bremenu i Duizburgu zabeležili porast od 46 odsto.
U Esenu i Diseldorfu kirije su porasle za 43 odsto, dok je Hamburgu zabeležen porast od 42 odsto. Iako je rast kirija u Minhenu bio nešto niži (37 odsto), ovaj grad ostaje najskuplji, sa prosečnom cenom od 21,29 evra po kvadratnom metru u 2025. godini. Frankfurt i Štutgart takođe beleže visoke cene, sa prosekom od 16,58 evra, odnosno 16,06 evra po kvadratnom metru.
Ministarstvo napominje da stanovi koji se ne oglašavaju javno, poput onih dostupnih preko lista čekanja ili direktnog posredovanja, mogu biti nešto jeftiniji. Ipak, predstavnica stranke Die Linke, Karen Lej, upozorava na „eksploziju stanarina“ i smatra da je ovo politički promašaj.
Takozvana „kočnica stanarina“, koja je na snazi od 1. juna 2015. godine, ograničava cenu na najviše 10 odsto iznad lokalnog proseka u zonama sa visokim pritiskom na tržištu. Međutim, brojni izuzeci, kao što su dodaci za nameštaj ili kratkoročno iznajmljivanje, značajno umanjuju efekat ove mere. Zbog toga levica godinama traži strože mere, uključujući sveobuhvatno ograničenje kirija i oštriji obračun sa tzv. zelenaškim stanarinama, koje mogu premašiti uobičajene cene čak do 20 ili 50 odsto.
Ova situacija ukazuje na ozbiljan problem sa stanovanjem u Nemačkoj, gde mnogi građani ne mogu priuštiti pristojan krov nad glavom. Kritičari aktuelnih mera smatraju da su potrebne hitne reforme kako bi se obezbedila dostupnost stanova za sve. U svetlu ovih dešavanja, postavlja se pitanje kako će vlasti reagovati i koje mere će preduzeti da bi se stabilizovalo tržište stanova i zaštitili interesi zakupaca.
