Kineska ograničenja izvoza retkih metala predstavljaju ozbiljan rizik za evropsku industriju, kako se navodi u analizi Evropske centralne banke (ECB). Ova ograničenja, uvedena u aprilu ove godine kao odgovor na povećane američke carine, već su dovela do problema u evropskoj automobilskoj industriji, gde su zabeležene privremene obustave rada.
Evrozona je posebno ranjiva jer se oslanja na Kinu za oko 70% direktnog uvoza retkih metala. Pored toga, evropske kompanije često koriste posrednike iz Sjedinjenih Američkih Država i Japana, čime se dodatno povećava zavisnost od kineskih dobavljača. Analize pokazuju da više od 80% velikih evropskih firmi može biti povezano sa kineskim proizvođačima kroz najviše tri koraka u lancu snabdevanja.
Problemi su najizraženiji u automobilskoj industriji i sektoru obnovljivih izvora energije, koji se oslanjaju na kineski neodijum za magnetske komponente električnih vozila i vetroturbina. Ove nestašice ugrožavaju proizvodnju, dok se slična situacija javlja i u elektronici, gde su retki metali ključni za izradu telefona, računara i poluprovodnika.
Neke velike kompanije, poput Erbasa i BASF-a, direktno nabavljaju retke metale iz Kine, dok drugi, kao što su Folksvagen i Reno, zavise od američkih posrednika kao što su Majkrosoft, Epla i Intel. Evropljani nisu imali značajne zalihe retkih metala pre uvođenja ovih ograničenja, što je dovelo do poremećaja u snabdevanju i zatvaranja proizvodnih linija u auto-industriji već u junu 2025. godine. Evropske vlasti su od tada pokušavale da ubrzaju izdavanje izvoznih licenci, ali neizvesnost i dalje traje.
Ekonomisti upozoravaju da bi duži prekidi u snabdevanju mogli povećati troškove proizvodnje i stvoriti inflatorne pritiske unutar evrozone. S obzirom na to da Kina drži monopol od 95% na globalnoj proizvodnji retkih metala, zavisnost Evrope od kineskog tržišta ostaje ozbiljan problem koji je teško rešiti.
U ovom kontekstu, analitičari ističu potrebu za diversifikacijom izvora snabdevanja i razvojem domaće proizvodnje retkih metala u Evropi, kako bi se smanjila zavisnost od Kine. Takođe, postoji naglašena potreba za jačanjem saradnje između evropskih država i industrija u cilju stvaranja održivih i otpornijih lanaca snabdevanja.
S obzirom na sve ove izazove, evropska industrija se suočava sa teškim odlukama koje bi mogle oblikovati njen budući razvoj. U svetlu ovih dešavanja, važno je pratiti kako će se situacija razvijati i koje mere će biti preduzete kako bi se osigurala stabilnost industrije i ekonomije u celini.
