Kina je danas odbacila zahtev Sjedinjenih Američkih Država da se uključi u trilateralne pregovore o nuklearnom razoružanju sa Rusijom, označivši ovu inicijativu kao „nerazumnu i nerealnu“. Ova izjava dolazi u trenutku kada su tenzije oko pitanja nuklearnog naoružanja u svetu na visokom nivou. Portparol kineskog Ministarstva spoljnih poslova, Guo Điakun, naglasio je da nepostojanje istog nivoa nuklearnog naoružanja između Kine i SAD-a ili Rusije predstavlja ključnu razliku koja čini takve pregovore neprihvatljivim.
Guo je u svom obraćanju dodao da je strateško bezbednosno okruženje i nuklearna politika Kine „potpuno različita“ u poređenju sa onima u SAD-u i Rusiji. Ova izjava naglašava stav Kine da se ne želi uključiti u trku u naoružanju sa bilo kojom zemljom, ističući da bi države sa najvećim nuklearnim arsenalima, poput SAD-a i Rusije, trebale preuzeti odgovornost za proces nuklearnog razoružanja.
U ovom kontekstu, važno je napomenuti da je američki predsednik Donald Tramp tokom sastanka sa južnokorejskim predsednikom Li Džae Mjungom izrazio želju da se Kina uključi u razgovore o kontroli nuklearnog naoružanja. Tramp je naglasio da je „denuklearizacija veoma važna“ i da je potrebno sprečiti širenje nuklearnog oružja. On je takođe istakao da bi Rusija i Kina trebale da se angažuju u ovom procesu, naglašavajući da „moć nuklearnog naoružanja postaje prevelika“.
Ova situacija dolazi u vremenu kada se globalni stavovi o nuklearnom naoružanju i razoružanju menjaju, a mnoge zemlje su zabrinute zbog sve većih tenzija i potencijalnih sukoba. Kina je ranije naglasila svoju posvećenost principima neširenja nuklearnog oružja, ali je istovremeno odbila da se izjednači sa zemljama koje poseduju veće nuklearne arsenale.
U međuvremenu, ministri spoljnih poslova Malezije su prošlog meseca izjavili da će Kina potpisati sporazum o zabrani nuklearnog oružja u jugoistočnoj Aziji čim sva potrebna dokumentacija bude spremna. Ovaj korak se može smatrati delom šire strategije Kine da se pozicionira kao odgovoran globalni igrač u oblasti nuklearnog razoružanja, dok istovremeno održava svoju nezavisnu politiku.
Kina se suočava s izazovima u vezi s međunarodnim pritiscima na smanjenje nuklearnog naoružanja, dok istovremeno nastoji da očuva svoju nacionalnu sigurnost i strateške interese. U tom smislu, kineska vlada se čini odlučnom da odbaci sve zahteve koji bi mogli dovesti do smanjenja njenog vojnog potencijala.
Odnosi između Kine, SAD-a i Rusije ostaju napeti, a dijalog o nuklearnom razoružanju postaje sve složeniji. Mnogi analitičari smatraju da je potrebno pronaći nove pristupe koji bi omogućili konstruktivnu saradnju između ovih zemalja, kako bi se smanjili rizici od nuklearnog sukoba.
U ovom trenutku, kineska vlada jasno stavlja do znanja da nije spremna da se priključi trilateralnim pregovorima sa SAD-om i Rusijom. Ovaj stav je u skladu sa njenom politikom izbegavanja trke u naoružanju i naglašava potrebu za preuzimanjem odgovornosti od strane zemalja koje već poseduju značajne nuklearne arsenale.
U zaključku, trenutna situacija u vezi sa nuklearnim oružjem i razoružanjem zahteva pažljivo praćenje i dijalog među svim zainteresovanim stranama. Bez obzira na razlike, međunarodna zajednica mora raditi na smanjenju napetosti i pronalaženju rešenja koja će doprineti globalnoj sigurnosti i stabilnosti.
