Kineske aktivnosti na Arktiku, koje imaju za cilj promovisanje mira, stabilnosti i održivog razvoja u ovom regionu, u potpunosti su u skladu sa međunarodnim pravom. Ovo je danas izjavila portparolka kineskog Ministarstva spoljnih poslova, Mao Ning. Ona je naglasila da je važno poštovati prava i slobode svih zemalja da sprovode aktivnosti na Arktiku u skladu sa zakonom. Ova izjava došla je kao odgovor na komentare američkog predsednika Donalda Trampa, koji je izjavio da SAD treba da preuzmu kontrolu nad Grenlandom kako bi sprečile Kinu i Rusiju da preuzmu arktičku teritoriju Danske.
Mao je takođe istakla da su interesi Arktika zajednički interes međunarodne zajednice i da Sjedinjene Američke Države ne bi trebale da koriste druge zemlje kao izgovor za ostvarivanje svojih vlastitih interesa. Osim toga, ona je izrazila nadu da će narod i vlada Irana prevazići trenutne poteškoće i očuvati stabilnost u zemlji. Takođe, naglasila je da se Kina protivi upotrebi sile ili pretnji silom u međunarodnim odnosima.
U međuvremenu, Tramp je izjavio da je NATO-u Amerika potrebnija nego što su SAD potrebne NATO-u, dok je pozvao Grenland da popusti pred njegovim zahtevima pre nego što, kako je rekao, „padne“ pod kontrolu Kine ili Rusije. Naglasio je da bi Grenland trebalo da sklopi sporazum sa Sjedinjenim Američkim Državama kako bi izbegao potencijalnu dominaciju Moskve ili Pekinga. Tramp je ukazao na to da Grenland, praktično, svoju odbranu zasniva na veoma skromnim resursima, dok su ruski razarači prisutni u toj regiji.
Ova situacija oko Grenlanda i Arktika ukazuje na rastuće geopolitičke tenzije između Sjedinjenih Američkih Država, Kine i Rusije. Arktik postaje sve važnija tačka interesa zbog svojih prirodnih resursa, kao i strateške važnosti za globalnu trgovinu i vojne operacije. Kina, koja se sve više angažuje u Arktičkoj regiji, nastoji da poveća svoj uticaj kroz investicije i saradnju sa zemljama koje imaju izlaz na Arktik.
Kina je takođe podnela zahtev za status posmatrača u Arktičkom savetu, što je dodatno podstaklo strahove u Washingtonu i drugim zapadnim glavnim gradovima da bi Peking mogao da koristi svoj ekonomski uticaj kako bi ostvario političke ciljeve u regiji. Ova dinamika dodatno komplikuje odnose između Kine, Rusije i Sjedinjenih Američkih Država, koje se bore za prevlast u strateški važnom regionu.
Pored toga, postoje i ekološki aspekti kineskih aktivnosti na Arktiku. Kineska vlada ističe da je njen pristup održiv i da se zalaže za očuvanje životne sredine. Međutim, kritičari sugerišu da bi povećana aktivnost u regiji mogla imati negativne posledice po delicate ekosisteme koji su već ugroženi klimatskim promenama.
S obzirom na sve te izazove, važno je da međunarodna zajednica pronađe načine za saradnju i dijalog kako bi se izbegli sukobi i obezbedila stabilnost u Arktiku. U tom kontekstu, Kina poziva na puno poštovanje međunarodnog prava i zaštitu suvereniteta i bezbednosti svih zemalja.
Ova situacija predstavlja izazov za sve aktere uključene u arktičke poslove. Kako se globalne tenzije povećavaju, tako i potreba za jasnim pravilima i normama koje bi regulisale aktivnosti u ovom strateški važnom regionu postaje sve očiglednija. U tom smislu, međunarodna saradnja i otvoreni dijalog su ključni za očuvanje mira i stabilnosti na Arktiku, kao i za zaštitu životne sredine i interesa svih zemalja koje se nalaze u ovoj regiji.
