Skoro svaki treći dan u Srbiji pogine jedan pešak, a svakodnevno se povredi oko sedam njih. Ovi alarmantni podaci potiču iz izveštaja Agencije za bezbednost saobraćaja (ABS), koja je naglasila da je godišnje na putevima u Srbiji smrtno stradalo oko 130 pešaka, što čini 26% svih poginulih u saobraćajnim nesrećama. Polovina stradalih su osobe starije od 65 godina, što dodatno naglašava ozbiljnost situacije.
Jedan od najčešćih uzroka ovih tragedija je nepoštovanje saobraćajnih pravila od strane pešaka. Većina nesreća događa se zbog prelaska ulice van pešačkog prelaza, korišćenja mobilnih telefona ili slušalica prilikom prelaska, ili prelaska na crveno svetlo. Ove aktivnosti predstavljaju ozbiljan rizik, ne samo za pešake, već i za vozače, koji su često primorani da izbegavaju sudare.
Građani su iz različitih delova Srbije izvestili o pojačanim patrolama policije oko pešačkih prelaza, gde se sprovodi strožija kontrola prekršaja. Policija je uverena da će veće prisustvo na terenu smanjiti broj nesreća i podići svest o bezbednosti u saobraćaju. Ipak, mnogi pešaci nisu svesni koje sve prekršaje mogu učiniti i kakve kazne im prete.
Zakon o bezbednosti saobraćaja (ZOBS) jasno definiše kazne za prekršaje koje pešaci čine. Na primer, prelazak van pešačkog prelaza može rezultirati fiksnom kaznom od 5.000 dinara, dok kazne za korišćenje telefona ili slušalica prilikom prelaska iznose 3.000 dinara. Prelazak na crveno svetlo takođe se kažnjava fiksnim iznosom od 5.000 dinara. Ove kazne postaju drastične ukoliko pešak vodi dete mlađe od 12 godina ili ako svojim ponašanjem izazove saobraćajnu nesreću, što može rezultirati kaznama od 10.000 do 40.000 dinara, pa čak i zatvorskom kaznom do 30 dana.
Osim ovih kazni, postoje i druge situacije koje mogu dovesti do ozbiljnih sankcija. Na primer, ukoliko pešak ometa saobraćaj u stanju alkoholisanosti, policija ima pravo da ga podvrgne alko-testu, a odbijanje testiranja može rezultirati kaznom od 20.000 do 40.000 dinara. Kazne za kretanje po auto-putu ili brzim saobraćajnicama takođe su visoke, krećući se od 10.000 do 30.000 dinara, u zavisnosti od okolnosti.
Jedan od značajnih mitova među pešacima je uverenje da su na pešačkom prelazu potpuno zaštićeni. Policija upozorava da pešački prelaz nije zaštitna zona i da pre nego što zakorače na kolovoz, pešaci treba da se uvere da je to bezbedno. U situacijama smanjene vidljivosti, kao što su zima ili noć, preporučuje se nošenje svetlije odeće ili reflektujućih materijala kako bi pešaci bili uočljiviji.
Stručnjaci iz ABS-a naglašavaju da je važno ostvariti vizuelni kontakt s vozačem pre nego što se pređe na pešačkom prelazu. U suprotnom, postoji visok rizik od nesreće. Takođe, pešaci su obavezni da se kreću uz levu ivicu kolovoza van naselja, kako bi mogli da vide vozila koja im dolaze u susret.
U svetlu ovih informacija, apeluje se na građane da budu odgovorni učesnici u saobraćaju i da poštuju pravila, kako bi se smanjio broj tragedija koje se svakodnevno dešavaju na našim ulicama. Samo zajedničkim naporima možemo stvoriti sigurnije okruženje za sve učesnike u saobraćaju.
