Lovćenka, nekadašnja predsednička rezidencija Josipa Broza Tita, ponovo je u centru pažnje zbog sumnji u umešanost kriminalnih klanova u pokušaj krađe dragocenosti iz ovog značajnog istorijskog objekta. Istražne vlasti su pokrenule postupke u vezi sa ovim slučajem, a među osumnjičenima su i bivši zaposleni u bolnici Meljine, koji su imali pristup ovoj vili tokom privatizacije.
Vila Lovćenka, smeštena u Meljinama, simbolizuje nekadašnju moć i luksuz Socijalističke Federativne Narodne Republike Jugoslavije. Izgrađena je početkom osamdesetih godina, iako Tito nikada nije boravio u njoj. Ova vila je služila kao mesto za odmor republičkog i saveznog političkog i vojnog vrha, a njena sudbina oslikava transformacije društva kroz istoriju. S obzirom na njen značaj, priče o krađi dragocenosti otvaraju pitanja o zaštiti kulturnog nasleđa i odgovornosti institucija koje su dužne da ga čuvaju.
Prema izvorima iz bezbednosnog sektora, privrednik iz Cetinja je angažovan kao posrednik za kupovinu antikviteta od srebra i slonovače, uključujući posuđe, slike i umetničke predmete. Ove dragocenosti, prema informacijama, mogu se na tržištu prodati po izuzetno visokoj ceni. Osumnjičeni za krađu predmeta iz Lovćenke su bivši zaposleni u bolnici Meljine koji su imali pristup vili tokom privatizacije 2008. godine. Iako su se tokom godina iz vile iznosili vredni predmeti, policija do sada nije izdala zvanične informacije o trenutnom statusu istrage.
Po rečima jednog izvora, „on je samo posrednik u tom poslu“, što ukazuje na složenost situacije i moguće umreženosti više ljudi u ovom nelegalnom poslu. Policija je već obaveštena o situaciji, ali iz Uprave policije nije dobijen odgovor o detaljima istrage.
Lovćenka je, kao objekat, bila mesto održavanja sednica Vrhovnog saveta odbrane SFRJ i predstavlja važan deo istorije bivše Jugoslavije. Privatizovana je 2008. godine kada je data u zakup firmi Azmont. Međutim, planovi za njeno rušenje zbog „nestabilnosti terena“ nikada nisu realizovani, što dodatno komplikuje situaciju i postavlja pitanja o budućnosti ovog značajnog objekta.
U poslednje vreme, s obzirom na sve veće sumnje i optužbe o krađi, postavlja se pitanje kako će institucije reagovati i da li će biti preduzete mere za zaštitu kulturnog nasleđa. U svetlu ovih događaja, značaj Lovćenke kao simbola prošlosti postaje još očigledniji, a njena sudbina može biti ogledalo trenutnog stanja u društvu.
Zaključak je da je potrebno povećati svest o značaju očuvanja kulturnog nasleđa, kao i osigurati da institucije rade efikasno na zaštiti ovih vrednosti. S obzirom na postavku situacije, važno je da se istraže sve sumnje i da se odgovorni privedu pravdi, kako bi se očuvala istorija i identitet jednog naroda. Lovćenka, kao simbol nekadašnje državne moći, mora ostati zaštićena i očuvana za buduće generacije, a sve mere moraju biti usmerene ka očuvanju i očuvanju njene bogate istorije.
