Kupovina soka ili piva u Srbiji bi mogla da postane skuplja, jer se planira uvođenje depozitnog sistema za ambalažu. Prema najavama Ministarstva zaštite životne sredine, od 2027. godine, potrošači će plaćati kauciju od 10 do 15 dinara po ambalaži, koja će im biti vraćena kada vrate prazne boce ili limenke u prodavnicu. Ovaj sistem je osmišljen da poboljša procenat vraćene i reciklirane ambalaže, koji je trenutno na nezadovoljavajuće niskom nivou.
Predsednica Alijanse za cirkularna pakovanja, Jelena Petljanski, objašnjava da će potrošači prilikom kupovine pića u jednokratnoj ambalaži plaćati depozit, dok će povrat ambalaže biti moguć u prodavnicama, putem automata ili ručno, zavisno od veličine objekta. Trgovci će igrati ključnu ulogu u funkcionisanju ovog sistema, jer će upravo oni vršiti povraćaj depozita potrošačima.
Depozitni sistem se zasniva na principu proširene odgovornosti proizvođača, što znači da će industrija koja plasira ambalažu na tržište snositi najveći deo finansijskog tereta. Finansiranje sistema dolazi iz više izvora, uključujući naknade od proizvođača i prihod od prodaje prikupljenog materijala, dok će država imati ulogu regulatora, a ne finansijera.
Petljanski naglašava da je važno da se uspostavi efikasan i transparentan sistem, koji će omogućiti da se vredni materijali vrate u proizvodni ciklus umesto da završe na deponijama ili u prirodi. U ovom kontekstu, posebna neprofitna depozitna organizacija će biti zadužena za upravljanje čitavim procesom, uključujući logistiku i praćenje ambalaže.
Iako je najavljen početak primene sistema za 2027. godinu, zakonske izmene koje bi to omogućile još nisu usvojene. Predlog je da se sistem uvodi postepeno, gde bi prva faza obuhvatila PET ambalažu i limenke, dok bi se kasnije uključila staklena i višeslojna kartonska ambalaža. Struka smatra da je neophodno da država definiše rokove kako bi privreda mogla da planira potrebne investicije.
Trenutno, u Srbiji postoji samo dobrovoljni sistem kaucije za deo povratne staklene ambalaže, ali nije jedinstven i obuhvata samo mali deo staklene ambalaže. Visina kaucije varira od proizvođača do proizvođača, što dodatno otežava sistem. Osim toga, samo 15,45% komunalnog otpada se reciklira, dok je prosek EU oko 49%.
S obzirom na sve veće zahteve za reciklažom, kao i obaveze koje Srbija ima prema EU, uvođenje depozitnog sistema predstavlja ključni korak ka održivoj ekonomiji. U mnogim evropskim zemljama, depozitni sistemi su omogućili stope prikupljanja ambalaže veće od 90%, što ukazuje na potencijal uspeha ovakvog modela u Srbiji.
