Britanske fabrike se suočavaju sa ozbiljnim izazovima zbog naglog skoka cena gasa, što može dovesti do smanjenja proizvodnje u narednim nedeljama. Ova situacija je rezultat eskalacije sukoba na Bliskom istoku, posebno napada na energetska postrojenja u Kataru i Saudijskoj Arabiji, koji su izazvali porast cena gasa za 11%. Cene su dostigle 60,72 evra po megavat-satu, što je najviši nivo od januara 2023. godine. Industrijska tela su upozorila da će sektori poput keramičke, staklarske i hemijske industrije najviše biti pogođeni, jer su jako zavisni od gasa za proizvodnju.
Arjan Geveke, direktor Grupe za energetski intenzivne korisnike, naglašava da postoji rizik od smanjenja proizvodnje, posebno u hemijskoj i keramičkoj industriji. „Videli smo niz zatvaranja, čak i pre nego što su cene gasa eskalirale“, rekao je Geveke. Ako se cene zadrže na ovim nivoima, očekuje se da će vlada morati da interveniše i pruži podršku preduzećima u roku od nekoliko nedelja.
Smanjenje proizvodnje u britanskim fabrikama moglo bi imati domino efekat na ekonomiju, uzrokujući probleme u lancima snabdevanja. Ovaj problem postaje još ozbiljniji zbog trenutne geopolitičke nestabilnosti, koja dodatno povećava troškove energije. Cene prirodnog gasa su porasle za više od 90% od početka rata u Iranu, što dodatno pritisne industriju.
Frenk Aaskov iz kompanije UK Steel ističe da neki članovi industrije već najavljuju smanjenje proizvodnje. „Nekonkurentne cene električne energije u Velikoj Britaniji su dugo bile prepreka za čeličnu industriju“, dodaje Aaskov, ukazujući na to da se situacija pogoršava zbog sukoba na Bliskom istoku. Ova upozorenja dodatno povećavaju pritisak na ministarku finansija, Rejčel Rivs, da predstavi paket podrške za kompanije.
Nadin Bloksom, glavna izvršna direktorka Federacije aluminijuma, upozorava na „stvarni rizik“ da će britanska proizvodnja postati manje konkurentna ako vlada ne deluje. „Proizvođači aluminijuma u Velikoj Britaniji već se suočavaju sa višim troškovima energije od mnogih globalnih konkurenata“, rekla je Bloksom. Dalja povećanja troškova zbog geopolitičke nestabilnosti samo dodatno pogoršavaju situaciju.
Bilo kakva vladina intervencija u vezi sa cenama energije bi bila skupa. U prethodnim kriznim situacijama, subvencije za energiju su koštale poreske obveznike oko 18,4 milijarde funti u 2022. godini. Dok cene gasa nisu dostigle nivoe viđene nakon ruske invazije na Ukrajinu, rast troškova i dalje predstavlja ozbiljan izazov za britanske fabrike.
U svetlu ovih dešavanja, industrija se suočava s potrebom za brzim odgovorom kako bi se umanjile negativne posledice po ekonomiju. Ako se situacija ne reši, moglo bi doći do ozbiljnih problema u proizvodnji, što bi dodatno otežalo poslovanje mnogim kompanijama koje već trpe zbog visokih troškova.
Vlade širom sveta, uključujući i britansku, biće primorane da preispitaju strategije kako bi se suočile s ovakvim izazovima. Energetska kriza zahteva hitne i efikasne odgovore, a prioritet bi trebao biti očuvanje radnih mesta i stabilnosti u industriji. U narednim nedeljama, pažnja će biti usmerena na to kako će vlada reagovati na ove izazove i koje mere će biti preduzete da se pomogne preduzećima u ovoj teškoj situaciji.
Ukratko, britanska industrija se suočava s jednom od najvećih kriza u poslednjem veku, a budućnost mnogih fabrika i radnih mesta zavisi od brzih i efikasnih vladinih mera.
