Crna ribizla (lat. Ribes nigrum L.) predstavlja višegodišnju, listopadnu biljku iz porodice ogrozda (lat. Grossulariaceae). Ova biljka se javlja u obliku grma, sa uspravnim granama koje mogu dostići visinu od 1 do 2 metra. Listovi crne ribizle su smešteni na dugim peteljkama, raspoređeni naizmenično i karakteristični su po tome što su u osnovi malo sitniji i mrljasti. Njihova širina se kreće od 7 do 15 cm, što ih čini nešto većim od lišća crvene ribizle. Gornja strana lista je glatka, dok je donja dlakava i sadrži vidljive žute tačkaste žlezde.
Cveće crne ribizle je sitno, pravilno, dvopolno, i dolazi u malim grozdastim cvastima. Čaška se sastoji od 5 zakrivljenih, duguljastih latica, dok je venčić zvonastog oblika, iznutra crvenkaste, a spolja žućkastozelene boje. Cveta u aprilu i maju, a tučak ima odrasli jajnik sa brojnim embrionima semena i 5 prašnika. Plodovi crne ribizle su okrugli, sjajni i sočni, prečnika oko 1 cm, i imaju kiselkast ukus. Sazrevaju u junu.
Poreklo crne ribizle seže do latinskog imena roda Ribes, koje je arapska reč za ogrozd. Ime vrste nigrum (crno) označava boju njenih plodova. U prirodi, crna ribizla se može naći u centralnoj i istočnoj Evropi, kao i severnoj i zapadnoj Aziji. Raste kao grmlje na humusom bogatom i vlažnom zemljištu, a kod nas se često gaji zbog ukusnih plodova, iako se u divljini retko susreće. Ova biljka uspeva i u regionima sa oštrom klimom, a preferira polusenovita mesta, otporna je na hladnoću i mraz.
U gajenju crne ribizle, razmnožavanje se najčešće vrši reznicama (vegetativno) ili semenom (generativno) kako bi se stvorile nove sorte. Prilikom sadnje, zemljište se obogaćuje zelenim đubrivom, što je ključno, jer je koren crne ribizle plitak i teško je obrađivati zemljište ispod odraslog grma. Sadnja se obavlja u jesen ili rano proleće, a grmovi se sade na razdaljini od 2 do 2,5 metra. Važno je dodati sloj malča kako bi se održala vlažnost zemljišta i zaštitio plitko rastući koren.
Na jesen je preporučljivo đubriti razloženim stajnjakom ili kompostom. Redovno orezujući grmove, osigurava se plodnost, jer crna ribizla obično daje plodove na jednogodišnjim izdancima. Nakon žetve, grane na kojima su rasli plodovi se seku neposredno iznad tla kako bi svake godine izraslo 2 do 3 nova izdanka. Takođe, važno je ukloniti sve grane koje rastu prema unutra. Crna ribizla je dobra medonosna biljka, a pčele često posećuju njene cvetove. Na 1 ha površine može se dobiti oko 240 kg meda.
Upotreba crne ribizle je raznovrsna. Listovi, pupoljci i bobice se sakupljaju u julu. Bobice su kiselije od crvene i bele ribizle, bogate vitaminom C i predstavljaju jedan od najbogatijih izvora vitamina B1, B2 i K. Sadrže oko 10% šećera i 88 mg kalcijuma. Bobice se mogu jesti sirove ili prerađene u sokove, džemove, marmelade i kompote, a takođe se suše za pripremu čajeva.
Čaj od listova crne ribizle smanjuje prekomernu imunološku reakciju i koristi se kod alergija. Priprema čaja zahteva 1 kašičicu suvog lista prelivenog sa 1 šoljom ključale vode, ostavljajući da odstoji 10 minuta pre konzumacije. Preporučuje se piti po jednu šolju 3 puta dnevno između obroka. Listove je moguće fermentisati i koristiti za pravljenje čaja.
Od semena crne ribizle dobija se ulje koje ima sličnu primenu kao i listovi. Ovo ulje je bogato GLA masnom kiselinom, ali je teško dostupno na tržištu zbog visoke cene. Crna ribizla, sa svojim brojnim zdravstvenim prednostima, predstavlja značajnu biljku u ishrani i tradicionalnoj medicini.
