Pred nama je izuzetno delo „Crteži i kaligrafija F. M. Dostojevskog“, koje je napisao Konstantin Baršt, a koje nas uvodi u jedinstveni svet stvaralaštva jednog od najvećih pisaca svih vremena. Ova knjiga je raskošna ne samo po sadržaju, već i po obliku i kvalitetu, nudeći čitaocima uvid u Dostojevskijeve beležnice, koje sadrže njegove crteže, kaligrafiju i lične zapise.
U izdanju „Službenog glasnika“, koje je nagrađeno prestižnom nagradom „Miloš N. Đurić“ za najbolji prevod, knjiga pruža nov pristup Dostojevskom kao autoru. Barštove analize i objašnjenja omogućavaju čitaocima da razumeju kompleksnost i dubinu njegovog stvaralačkog procesa. Rukopisne beleške i crteži, koje je Dostojevski pažljivo čuvao, otkrivaju nam njegovu unutrašnju borbu, mentalne skice i estetske ideje koje su ga oblikovale kao autora.
Dostojevski nije pridavao važnost svojim rukopisima, često ih uništavajući, ali su srećom preživeli njegovi „dnevnici stvaranja“. U arhivima Moskve i Peterburga čuva se oko 5.500 stranica njegovih rukopisnih beležaka. Baršt primjećuje da Dostojevski više crta u ranim fazama stvaranja, što ukazuje na to koliko je vizuelna komponenta bila važna za njegov rad. Ovi crteži i beleške, koje su često nastajale u trenucima refleksije i promišljanja, daju nam uvid u njegov kreativni proces.
U knjizi se nalaze više od hiljadu kaligrafskih beležaka, stotine arhitektonskih i gotičkih skica, kao i portreti raznih likova. Dostojevski je svakom delu pristupao na jedinstven način, što se odražava u različitim stilovima njegovih beležaka. Na primer, rukopis za „Zločin i kaznu“ se znatno razlikuje od onog za „Idiota“ ili „Braću Karamazove“.
Jedan od prvih crteža koji je Dostojevski uradio u pripremi za „Zločin i kaznu“ prikazuje čoveka okruglog lica sa malim brkovima, za kojeg se veruje da predstavlja Petra Velikog, čija je ličnost i delo pisca fascinirala tokom čitavog života. Ova veza između Dostojevskog i likova koje je crtao ukazuje na duboku emocionalnu i intelektualnu povezanost koju je pisac gajio prema svojim junacima.
Dostojevski je takođe crtao portrete značajnih književnih figura, uključujući Voltera, kojeg je smatrao simbolom borbe protiv mračnjaštva, kao i Šekspira, čije je delo duboko uticalo na njegovu poetiku. U beležnicama se nalaze i portreti Žermen de Stal, francuske spisateljice koju je smatrao jednom od svojih književnih učitelja, kao i crteži njegovog starijeg brata Mihaila, koji je imao značajnu ulogu u Dostojevskijevom životu i radu.
Osim portreta, Dostojevski je kreirao i autoportrete, od kojih se jedan iz perioda od 1872. do 1875. godine posebno ističe. Ovaj crtež, koji prikazuje njegove karakteristične crte lica, napravljen je brzo i precizno, što naglašava njegovu nesigurnost prema fotografijama i ogledalima.
Dostojevski je smatrao da njegovi crteži nisu sporedni elementi njegovog stvaralaštva, već ključno sredstvo za razvijanje umetničkih ideja. Ovi vizuelni zapisi osvetljavaju njegovu borbu s mislima, osećanjima i idejama, pokazujući kako se proces razmišljanja preliva na stranice njegovih romana. Knjiga „Crteži i kaligrafija F. M. Dostojevskog“ ne samo da približava čitaocima ovog velikog pisca, već i pruža dublje razumevanje univerzalnih ljudskih vrednosti koje je Dostojevski promišljao kroz svoja dela.
Konstantin Baršt zaključuje da, iako je Dostojevski decenijama udaljen od nas, njegovo stvaralaštvo postaje bliže savremenim čitaocima. Ova knjiga otkriva ne samo umetnika, već i mislioca, pružajući nam priliku da bolje razumemo sebe kroz prizmu njegovih dela.
