Kamerna verzija opere „Travijata“ Đuzepea Verdija izvedena je na otvorenom prostoru ispred Amidžinog konaka, u okviru Narodnog muzeja Šumadije. Ova neobična postavka opere rezultat je saradnje između Muzičkog centra iz Kragujevca i Italijanskog instituta za kulturu u Beogradu, čime su spojene umetničke tradicije dve zemlje.
Režiju ove kamerne verzije potpisuje Gabrijele Ribis, a njegov rad je podržala Vanesa Koduti kao asistent. U narativnom delu nastupio je Čedomir Štajn, dok su muzičku interpretaciju izvodili talentovani muzičari: Isidora Moles, Stevan Karanac i Bogdan Milošević na klaviru. Uloga čuvene Violete Valeri, kurtizane iz Pariza, poverena je sopranistkinji Isidori Moles, koja je svojom interpretacijom donela emotivnu dubinu i snagu ovom klasičnom delu.
Gabrijele Ribis, umetnički direktor opere, istakao je važnost pripreme i edukacije mladih u okviru opernog nasleđa. „Priprema opere je jedan vrlo važan deo. U realizaciji ovog projekta, mi smo sprovodili probe u kragujevačkoj Prvoj tehničkoj školi. To je jedan od načina za širenje operskog nasleđa i formiranje buduće, mlade publike. Oni su imali priliku da čuju naše probe i da se upoznaju sa muzičkim materijalom, a nadamo se da će postati deo naše brojne publike“, rekao je Ribis.
Opera „Travijata“ je 2023. godine postala nematerijalno kulturno blago UNESKO-a, što dodatno ističe njen značaj ne samo u okviru italijanske, već i svetske muzičke tradicije. Ova opera, koja je prvi put izvedena 1853. godine, postala je simbol umetnosti koja se bavi ljubavlju, žrtvom i društvenim normama, te je ostavila snažan pečat na generacije publike.
U ovom kontekstu, izvođenje kamerne verzije u ambijentu poput Amidžinog konaka nije samo način da se opera približi savremenoj publici, već i da se sačuva njen duh i tradicija u novim uslovima. Organizacija ovakvih događaja doprinosi popularizaciji klasične muzike i podsticanju mladih da se upoznaju sa operom kao umetničkom formom.
Osim toga, ambijent koji pruža otvoreni prostor dodatno doprinosi doživljaju. Priroda i arhitektura konaka stvaraju jedinstvenu atmosferu koja može pojačati emocije i uticaj muzičkog dela. Ovakva iskustva mogu postati ključna u oblikovanju budućih ljubitelja umetnosti, stvarajući nova mesta za javne nastupe i okupljanje zajednice.
Izvođenje opere na otvorenom, posebno u vreme kada se umetnost suočava s izazovima modernog doba, predstavlja hrabar korak ka ponovnom oživljavanju interesovanja za klasičnu muziku. Kragujevac, kao grad bogate kulturne tradicije, ima potencijal da postane centar operne umetnosti u regionu, ukoliko nastavi sa ovakvim inicijativama.
U zaključku, izvedba kamerne verzije „Travijate“ u Kragujevcu ne samo da je obeležila značajan trenutak u kulturnom životu grada, već je i podsetila na važnost očuvanja i promovisanja klasične muzike. Ovakvi projekti mogu inspirisati mlade umetnike i publiku, istovremeno jačajući kulturne veze između Srbije i Italije. Kroz saradnju između različitih institucija i umetnika, opera i dalje ima moć da dodirne srca ljudi, nadahnjuje i stvara trajne uspomene.
