Predrasude o ulozi oca u društvu često su neutemeljene, jer mnogi očevi pokazuju ljubav kroz dela. Prisustvo oca je značajno za emocionalno i mentalno zdravlje deteta, utiče na samopouzdanje i socijalne veštine. Dr Marina Paunović, psihoterapeut, naglašava da otac predstavlja model identifikacije za decu, oblikujući njihove buduće odnose i stavove o ljubavi i prijateljstvu.
U razgovoru za “Blic”, dr Paunović ističe da je ključna figura oca u podršci i zaštiti dece. Tokom prva tri meseca života, deca često dobijaju osećaj sigurnosti i zaštite od majke, ali kasnije uče brižnost i snagu od oca, koji postaje primer porodice. Tradicionalno, očevi su bili smatrani stubom porodice, odgovornim za finansijsku sigurnost, dok su majke brinule o vaspitanju dece.
U prošlosti, očevi su bili uključeni u razvoj dece iz “senke”, dok su majke bile te koje su direktno brinule o deci. Dr Paunović objašnjava da su očevi postavljali pravila i kontrolisali ponašanje dece, čak i kada su bili fizički odsutni zbog posla. Ove promene u društvenim normama i porodici postavljaju nove izazove, jer su se uloge očeva i majki tokom vremena značajno promenile.
Danas se muškarci sve više uključuju u roditeljstvo, a žene su tokom emancipacije postale aktivnije u profesionalnom životu. Ovo donosi i pozitivne i negativne aspekte. Sa jedne strane, žene preuzimaju više obaveza, dok s druge strane, postoji sve više muškaraca koji aktivno učestvuju u odgoju dece, menjaju pelene i uzimaju porodiljsko odsustvo.
Istraživanja pokazuju da deca čiji su očevi aktivno uključeni u njihov život do treće godine pokazuju veći kognitivni razvoj, kao i bolji uspeh u školi. Otac igra ključnu ulogu u razvoju socijalnih veština, prikazujući realnost na način koji može biti drugačiji od majčinog pristupa. Dok su majke često zaštitničke, očevi mogu deci pomoći da se suoče s izazovima i razviju otpornost.
Dr Paunović naglašava da prisustvo oca donosi bolje mentalno zdravlje. Tokom adolescencije, dečaci često imituju svoje očeve, dok devojčice uzimaju očeve kao model prilikom izbora partnera. Otac uči decu kako se postavljaju granice i kako se suočavaju s stresom, podstičući njihovu samostalnost.
U situacijama kada majka preuzima ulogu oba roditelja, dr Paunović ističe da to može biti problematično. Mama treba da ostane samo mama, jer je nemoguće da obavlja ulogu i oca i majke. U porodicama bez oca, drugi muški članovi, poput ujaka ili deda, mogu pružiti neophodnu podršku.
Kulturološki, društvo nosi predrasude o ulozi oca, često ga prikazujući kao hladnog ili distanciranog. Dr Paunović se ne slaže s ovom percepcijom, naglašavajući da mnogi očevi pokazuju emocije kroz svoja dela. Stereotipi o odrastanju bez oca često mogu biti štetni, jer se previđa mogućnost da drugi muški modeli u životu mogu nadomestiti nedostatak oca.
Prema dr Paunović, važno je osloboditi se predrasuda i razumeti da očevi mogu imati dubok emocionalni uticaj na svoju decu. Uloga oca nije samo u fizičkom prisustvu, već i u načinu na koji se brinu o porodici i kako oblikuju buduće generacije. Očevi mogu biti i emotivni i disciplinovani, i njihova podrška i prisustvo mogu značajno uticati na razvoj dece, pružajući im potrebnu sigurnost i stabilnost.
