Nakon što je u prvom krugu lokalnih izbora na Kosovu njegova stranka „Samoopredeljenje“ osvojila vlast samo u tri manje opštine, Aljbin Kurti, premijer u tehničkom mandatu, suočava se sa ozbiljnim izazovima. On mora do 26. oktobra pronaći većinu u Skupštini kako bi formirao novu vladu, a analitičari smatraju da je realnija opcija održavanje novih parlamentarnih izbora. U ovom trenutku, zapadne ambasade, posebno američka, mogu igrati značajnu ulogu u oblikovanju političkog pejzaža u Prištini.
Kurti je najavio da će, ukoliko do roka ne postigne dogovor o formiranju vlade, biti primoran da se okrene novim izborima. Njegova stranka je u prvom krugu izbora osvojila samo tri opštine – Podujevo, Kamenicu i Štimlje, što postavlja sumnju u njegovu sposobnost da dodatno konsoliduje vlast.
Miloš Pavković, istraživač iz Centra za evropske politike, smatra da se politička situacija na Kosovu drastično promenila nakon lokalnih izbora. On ističe da je Partija demokratije Kosova (PDK) proglasila pobedu, što dodatno komplikuje Kurtijevu situaciju. Pavković naglašava da PDK, iako je Kurti možda dobio neku podršku za formiranje Skupštine, neće podržati njegovu vladu.
Prema njegovim rečima, opozicija trenutno ima dovoljno poslanika za formiranje većine, ali PDK i LDK nemaju koalicioni potencijal, što sve ukazuje na to da će se verovatno pristupiti novim izborima. Pavković naglašava da novi izbori verovatno neće doneti novu priliku za Kurtija, s obzirom na opadajuću popularnost njegove stranke.
Ognjen Gogić, politikolog, dodaje da se situacija u vezi sa Kurtijem nije značajno promenila nakon lokalnih izbora. On ističe da je Kurti već mesecima suočen sa poteškoćama na centralnom nivou i da je teško očekivati da će do 26. oktobra uspeti da formira vladu. Gogić smatra da nijedna opoziciona stranka ne želi da naruši svoje odnose sa Amerikancima zbog saradnje sa Kurtijem.
Gogić takođe naglašava da će biti teško za Kurtija da vodi razgovore sa opozicijom s obzirom na predstojeći drugi krug lokalnih izbora, posebno u Prištini i Južnoj Mitrovici. Očekuje se da će se „Samoopredeljenje“ takmičiti sa LDK i PDK, što dodatno otežava Kurtijeve mogućnosti za formiranje koalicije.
Postoji mogućnost da opozicija formira privremenu vladu ako Kurti ne uspe da pronađe većinu do 26. oktobra. Gogić smatra da bi takva vlada mogla trajati do marta sledeće godine, kada ističe mandat predsednice Kosova, Vjose Osmani. Međutim, ni opozicija neće imati dvotrećinsku većinu potrebnu za izbor predsednika, što bi neizbežno dovelo do novih parlamentarnih izbora.
Iako su šanse za Kurtijevu vladu male, Gogić ukazuje na to da će ključne smernice dati Zapad, odnosno Amerika. On predviđa da bi se mogla pojaviti diplomatska intervencija stranih ambasada na Kosovu, što bi moglo uticati na formiranje nove vlade. Američki odnosi sa Kurtijem su napeti, što dodatno otežava njegovu poziciju.
U zaključku, sudbina Aljbina Kurtija nakon lokalnih izbora ostaje neizvesna, s obzirom na opadajuću podršku i kompleksnu političku situaciju. Mnogi analitičari su saglasni da bi novi izbori mogli biti najrealnija opcija u ovom trenutku, dok će zapadne sile, posebno Amerika, igrati ključnu ulogu u budućim razvojem događaja na Kosovu.
