Bitka na Paštriku, koja se odigrala u maju i junu 1999. godine, predstavlja jedno od ključnih mesta sukoba tokom NATO agresije na SR Jugoslaviju. Ova bitka je imala presudan značaj za ishod sukoba i kasnije potpisivanje Vojno-tehničkog sporazuma u Kumanovu. Naime, uspešna odbrana srpskih snaga na Paštriku sprečila je prodor NATO-a i terorističkih snaga Oslobodilačke vojske Kosova, čime je obezbeđeno zadržavanje kontrola nad ključnim teritorijama.
Početak sukoba datira od 26. maja 1999. godine, kada su NATO snage, uz podršku albanskih vojnika i terorista, započele operaciju „Strela“. Cilj ove operacije bio je prekid komunikacija između Prizrena i Đakovice, kao i zauzimanje Kosova i Metohije. U tom trenutku, srpske snage, uprkos znatnoj nadmoćnosti neprijatelja, nisu se povukle i hrabro su se borile protiv daleko jačih snaga, koje su uključivale američke vojnike, plaćenike i avijaciju.
Pre početka bitke, srpske snage su procenile da će neprijatelj pokušati upad na Kosovo kroz dva taktička pravca, jedan kroz selo Morina, a drugi kroz karaulu „Pogaj“. Na tom prostoru, srpske jedinice su bile suočene sa neprijateljem koji je koristio najmoderniju vojnu tehniku i strategiju.
Bitka na Paštriku trajala je punih 20 dana. Tokom sukoba, srpske jedinice su se suočavale sa jakim artiljerijskim napadima, kao i vazdušnim udarima NATO-a, koji su iznosili na stotine projektila. I pored enormne snage napada, branioci su se borili hrabro, koristeći sve dostupne resurse kako bi zadržali svoje položaje.
Jedna od ključnih tačaka u odbrani bila je karaula „Gorožup“. Na ovom mestu, srpske snage su uspele da odbiju brojne napade terorista i NATO avijacije. U uslovima teških borbi, vojnici su koristili sve dostupne tehnike, uključujući minobacače i protivavionske rakete, kako bi neutralisali neprijateljske snage.
U najtežim trenucima bitke, vojnici su se borili prsa u prsa sa neprijateljem, dok su artiljerijske jedinice pružale podršku na frontu. U tom periodu, zabeleženi su veliki gubici na obe strane, ali su srpske snage uspele da zadrže svoje pozicije i spreče prodor neprijateljskih trupa.
Ovaj odbrambeni boj obeležio je izuzetan heroizam vojnika, dobrovoljaca i starešina, koji su se borili za čast i opstanak srpske teritorije. U borbama je poginulo 26, a ranjeno 126 vojnika, dok su na strani neprijatelja gubici bili značajni, procenjuje se da je bilo između 800 i 1.200 poginulih.
Na kraju bitke, zahvaljujući hrabrosti i odlučnosti srpskih snaga, postignuta je ključna odbrana koja je omogućila potpisivanje Vojno-tehničkog sporazuma u Kumanovu, čime su prestale sve borbe na teritoriji Kosova i Metohije. Ova bitka ostaje zapamćena kao simbol otpora i borbe za očuvanje srpskog identiteta na ovim prostorima. Herojski napori vojnika na Paštriku obeleženi su brojnim odličjima, a 549. motorizovana brigada je odlikovana Ordenom narodnog heroja, čime je priznata njihova izuzetna hrabrost i posvećenost u odbrani otadžbine.
